Izvor: Glas javnosti, 11.Dec.2009, 02:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nagrade obavezuju na zalaganje
- Jesam i za Evropu pa čak i za mondijalizam, ali nisam za morbidijalizam koji nam se servira, kaže Vladan Rakić, književnik (iza čijeg stvaralaštva je svoj potpis stavio i jedan aktuelni nobelovac, Nemac Ginter Gras, po čemu je jedini srpski pisac sa potpisom jednog aktuelnog nobelovca iza svog dela) koji je ovih dana objavio novu knjigu poezije „Fragmenti vremena“ („Arte“, Beograd, 2009), promovisana na Sajmu knjiga >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << .
Pomalo je neobično da jedan pesnik posveti svoju pesničku zbirku pesniku - savremeniku. Šta vas je podstaklo na taj korak, budući da je vaša zbirka posvećena našem poeti Miodragu Pavloviću? O čemu progovarate u „Fragmentima vremena“?
- Knjigu „Fragmenti vremena“ trebalo je da mi štampa Ministarstvo za dijasporu kao dobitniku nagrade „Arsenije Čarnojević“ 2006. godine (koju daje Udruženje književnika Srbije i pomenuto ministarstvo). Tu se našao i tekst težine Gintera Grasa, bivšeg ministra kulture Đoke Stojičića i Slobodana Rakitića. Reč je o novoj formi pisanja koje naliči, tj. inspirisano je NJegošem i Ničeom, dok je cela knjiga namenjena najvećem živom i jednom od najvećih srpskih pesnika svih vremena - antologičaru, esejisti, romanopiscu i likovnom kritičaru, akademiku Miodragu Pavloviću. Moja knjiga je samo znak velikog poštovanja i delić zahvalnosti gospodinu Pavloviću, kog na Zapadu intenzivno svrstavaju uz najveće svetske veličine kao što su nobelovac Josif Brodski, Paul Celan, Zbignjev Herbert.
A u vašoj novoj knjizi se našao i veliki pisac Ginter Gras, kog ste lično upoznali...
- Znam, znam na šta se skoro po automatizmu misli, kada se pomene Ginter Gras. On je 1999. bio za bombardovanje Srbije, ali sam već posle godinu-dve čitao njegov veliki intervju jednim našim novinama, u kome o Srbima govori sve najpozitivnije. Odjednom se preokrenuo, pa o Srbima nijedne negativne insinuacije. On je nesumnjivo veliko ime i veliki pisac, koji sebi može da dozvoli i priznanje da je sa 17 godina dobrovoljno otišao u tenkovske SS-jedinice. I to zakasnelo priznanje, kao i njegovo javno izjašnjavanje Srbiji 1999. su političkog karaktera. A ja se ne bih baš upuštao u političke rasprave, mada bi ovo prvo još moglo da se nazove i maloletnička delinkvencija, jer, ruku na srce, ogromna je razlika u razmišljanju nedozrelog maloletnika i kasnije zrelog čoveka i pisca. Utoliko nama teže i pada njegovo izjašnjavanje 1999, ali je činjenica da se Gras vrlo brzo korigovao i na neki način okrenuo Srbima, što je u našoj javnosti malo poznato, kao što nije poznato da se, potpuno neočekivano, 2002. godine založio kod nemačkih nadležnih organa da mi se omogući trajniji boravak u Nemačkoj. I mislim da je sada svrsishodnije da se pozove u Srbiju i javno se izvini ili opere obraz, ako je to uopšte moguće i ako on to uopšte prihvati. U svakom slučaju, mislim da možda ima grižu savesti i zbog toga se i pozitivno izjašnjava o nama u javnosti i zbog toga je pristao da mi svojim pismom 2002. poslato Upravnom sudu Berlina, pred kojim sam vodio spor za boravak - javno pomaže! Zato bi Srbija sada mnogo više imala od toga da ga pozove u Beograd, nego da ga ignoriše i napada i da mu ne oprašta 1999. Jer, ne kaže se slučajno da je opraštanje hrišćanski (čin).
Jedan ste od pesnika koji je dobio gotovo sve značajnije književne nagrade za svoj rad. Koliko vam ta priznanja znače?
- Bio bih neiskren kada bih rekao da mi nagrade ne prijaju. One obavezuju na još veći rad i zalaganje, pa onda i dođu kao neka posledica ozbiljnog rada. A pošto tek nameravam da radim, kako na poeziji, tako i na sebi, na obrazovanju, uzdizanju, ljudski je da se nadam i društvenoj verifikaciji mog rada... Čeka me tek ozbiljan stvaralački put, svestan sam toga i mislim da sam tek na početku.
Evropa nam je konačno otvorila vrata. Kako doživljavate to otvaranje?
- Da sumiram odgovor - jesam za Evropu, našu Evropu, jesam i za korektan mondijalizam, ali ne i za morbidijalizam.
