Izvor: Politika, 28.Okt.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Medijski status pisane reči
Predstavljanje knjiga u televizijskom programu veoma je problematično jer su knjiga i televizija disparatni mediji, smatra Jasmina Vrbavac
U vremenu kada slika govori više od reči, a knjige se sve manje čitaju, kakva ulogu i odgovornost u tome snose mediji? – jedno je od pitanja pokrenutih na jučerašnjoj tribini „Medijski status knjige”, koja je održana na 54. beogradskom sajmu knjiga. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << O ovoj temi su govorili Aleksandar Gatalica, pisac i muzički kritičar, Jasmina Vrbavac, književni kritičar i novinar Kulturne rubrike RTS, i Anđelka Cvijić, urednica Kulturne rubrike „Politike”.
– Predstavljanje knjiga u televizijskom programu je veoma problematično jer su knjiga i televizija disparatni mediji. Prikazujući slikom ono što je slikom „neprikazivo”, rizikujemo da pokažemo samo jedan njen aspekt. Dodatni problem je poznato televizijsko vreme, najčešće ograničeno na tri minuta po prilogu, koliko gledaočeva pažnja može na njemu da se zadrži – rekla je Jasmina Vrbavac.
U novinama je nešto, pak, drugačija situacija, smatra Anđelka Cvijić, koja je naglasila da u štampanim medijima knjige mogu da dobiju prostor i za kratak prikaz, potom za razgovor sa piscem, a kasnije i za vrednovanje putem književne kritike. Tu je, kako je dodala, i Kulturni dodatak koji predstavlja širu nadogradnju dnevne strane.
Aleksandar Gatalica se osvrnuo na problematiku književne kritike, zapitavši se da li je sukob interesa ukoliko (a to je sve češća praksa), među književnim kritičarima raste broj pisaca.
– Kritičar mora da bude distanciran od ličnosti o kojoj piše, a ukoliko piše o knjizi kolege tu mora postojati određeni višak subjektiviteta. Kritika treba da bude sažeta i da sadrži jasni kritičarev stav, jer svako izvrdavanje stava čitaoci vrlo brzo prepoznaju – objasnila je je Anđelka Cvijić, na šta se nadovezao Gatalica rekavši da se, dok je pisao muzičku kritiku, posvađao sa skoro većinom, tačnije dve trećine, muzičara o kojima je pisao.
Na pitanje da li televizija i štampa isplaćuju redovno honorare ljudima koji učestvuju u emisijama, ili pišu za novine, Jasmina Vrbavac je odgovorila da javni servis u rubrici Kultura nema honorarne saradnike, i da svi ljudi od struke koji govore o kulturi čine to na dobrovoljnoj bazi, dok je Anđelka Cvijić dodala da se honorari u novinama isplaćuju uglavnom u ratama.
M. S.
[objavljeno: 29/10/2009]
