Izvor: Politika, 27.Avg.2010, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lajpcig na vidiku

Posle dugogodišnjeg nošenja sa sankcijama, tranzicijskim oskudicama i negativnim stereotipima stvorenim na Zapadu o srpskoj kulturi, Ministarstvo kulture prvi put vodi ofanzivnu kulturnu politiku na međunarodnom planu. Prvi test njene uspešnosti biće učešće Srbije kao počasnog gosta na Sajmu knjiga u Lajpcigu 2011

Do nastupa Srbije kao zemlje u fokusu na Lajpciškom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sajmu knjiga u proleće 2011, ostalo je malo više od pola godine i odbor koji je ministarstvo kulture zadužilo za pripreme verovatno najambicioznijeg predstavljanja srpske književnosti u protekloj deceniji, ulazi u pomalo grozničavu trku s vremenom, ne bi li trogodišnje pripreme za ovu smotru okončao kako je zamišljeno. Njiva je zaorana, zasađeno je seme, i čekamo plodove – slikovito objašnjava Zoran Hamović, potpredsednik Odbora za nastup Srbije na sajmovima knjiga u svetu.

Lajpcig je samo prvi, važan korak u nizu drugih u Godini knjige i jezika, kojima ministarstvo želi da omogući najširu komunikaciju srpske književnosti sa drugim kulturama i kontinuirano prevođenje najvažnijih dela domaće književnosti na tri velika svetska književna tržišta – anglosaksonskom, frankofonom i nemačkom.

 Zakasnele top-liste

Time je, posle dugogodišnjeg nošenja sa sankcijama, tranzicijskim oskudicama i negativnim stereotipima stvorenim na Zapadu o Srbiji i srpskoj kulturi, Ministarstvo kulture prvi put krenulo s ofanzivnom kulturnom politikom na međunarodnom planu. Reč je o dugoročnoj strategiji informisanja drugih o nama – kroz susreta sa univerzitetskim profesorima, slavistima i drugim poznavaocima i prijateljima naše književnosti u Nemačkoj, Engleskoj, Francuskoj, ali i u SAD i Kanadi. Takvi ljudi su dragoceni promotori jer im njihova javnost veruje. Uspešno su uspostavljeni i novi vidovi komunikacije putem tri sajta o najnovijim dešavanjima na srpskoj literarnoj sceni, u Nemačkoj, Engleskoj i Francuskoj, s tim što je ovaj treći delom posvećen i učenju srpskog jezika.  „Elektronska komunikacija je danas daleko brža i efikasnija, dok su sajmovi legitimacija već urađenog i najava nečeg što se radi”, objašnjava naš sagovornik i dodaje da će Lajpcig biti pravi test za ministarstvo, dragoceno iskustvo o tome kako da sistemski omoguće recepciju srpske literature u Nemačkoj i svetu.  

Prvi put ni finansiranje nije problem, jer je ministarstvo, recimo, samo za sistematsko plasiranje srpske književnosti na nemačko tržište, uključujući i trogodišnje nastupe na sajmu u Lajpcigu izdvojilo 400.000 evra. I pre imenovanja zvaničnog koordinatora za aktivnosti vezane za lajpciški nastup, odbor je tokom sajma u Lajpcigu proletos neposredno informisao nemačke izdavače o glavnim imenima i tokovima u srpskoj književnosti, ali je izrada obimnijeg kataloga sa ličnom kartom nove srpske književnosti, koja uključuje biografije najuglednijih autora i odlomke iz njihovih najvrednijih književnih dela zakasnila. Bilo je planirano da ovaj katalog bude ponuđen nemačkim izdavačima već na ovogodišnjem frankfurtskom sajmu knjiga u oktobru.

Kritičari, njih tridesetak, koje je ministarstvo pozvalo da daju predloge najboljih knjiga i pisaca koje bi trebalo ponuditi Nemcima, kako bi se postigao strukovni konsenzus o tome šta je najvrednije na domaćoj sceni danas, odugovlačili su sa slanjem svojih predloga. Ovih dana je, ipak, dve trećine pozvanih poslalo svoje „top liste”. Na osnovu njih će biti načinjen katalog.

Valjda da pospeši ritam priprema, ministarstvo je lanjski slogan „Srbija na vidiku”, sada pretočilo u „Lajpcig na vidiku”.

U pripremama za Lajpcig, odbor ima na umu i iskustva Slovenije i Hrvatske,   koje su ranijih godina bile gosti u fokusu Lajpciškog sajma. Hrvatska je uz pomoć lobista u Nemačkoj, Alide Bremer i Đerđa Daloša uspela da za svoj nastup u Lajpcigu dobije tridesetak prevoda svojih autora na nemačkom.

Taj broj Srbija neće ostvariti. Zasad, u opticaju je 15 do dvadeset dela koja se upravo prevode na nemački, ali nije izvesno hoće li sva biti gotova i objavljena do marta 2011:

Srpski Lajpcig

„Nije stvar u tome da imamo ogroman broj prevoda jedne godine, pa posle toga vakuum, ako ne možemo taj početni broj dugoročno da pratimo, već da odmerimo koliko prevoda možemo da ostvarujemo u kontinuitetu, svake godine”, kaže Hamović. „Naše je da sistematski nudimo ono što je po nama najbolje za prevođenje, a na to koja će dela, i koje poetike proći filter nemačkih izdavača, ne možemo da utičemo”. I dodaje da Hrvatska posle početnog buma nije uspela da održi takav tempo prevođenja.

Pojedini članovi odbora imaju na umu da je Hrvatska zemlja koju Nemci u svim oblastima, ne samo u kulturi, i inače rado forsiraju. Tako je pridruživanje Hrvatske Evropskoj uniji bilo sastavni deo predizbornih programa većine nemačkih političkih stranaka.

 „Lajpcig je jedan od gradova gde je formirana srpska inteligencija, grad u kome je prvi srpski student ikad otišao da studira, još u 18. veku”,zaključuje Hamović. „Najvažnije srpske knjige, dela Vuka i Dositeja, štampane su u Lajpcigu, ’Rječnik’ i ostale, imali smo važnu akademsku komunikaciju u 18. i 19. veku, najveći deo srpske inteligencije formiran je baš u Lajpcigu, pre Pešte i Beča. U pripremi je monografija o ’srpskom Lajpcigu’ koja će pokazati da smo tamo odavno prisutni i da računamo na dugoročnu saradnju u kojoj je sajam samo prva tačka”, dodaje Hamović.

Srbija se, takođe, sprema da ponudi kosovskim piscima „s obe strane administrativne granice” nastup preko srpskog štanda u Lajpcigu. Pojedini pisci iz Prištine i drugih mesta na Kosovu bili su i proletos prisutni kao gosti sajma u Lajpcigu, a u katalogu je označeno da dolaze iz zemlje „Kosovo”. 

-----------------------------------------------------------------

Lobiranje kao udvaranje i zavođenje čitaoca

Podupirem tezu da uprkos svim migracijama, izbeglištvima, ruševinama, urušavanju društva, genijus loci grada Beograda i Novog Sada se obnavlja i u literarnom smislu. Tu se stvara jaka urbana literatura – kaže Dragoslav Dedović, koordinator srpskog nastupa na sajmu u Lajpcigu

I pre zvaničnog imenovanja za nemačkog koordinatora aktivnosti u nemačkoj za srpski nastup u Lajpcigu, „lobista”Dragoslav Dedović, srpski pesnik koji dve decenije živi i stvara u egzilu, u Nemačkoj, odavno je neformalno uključen u organizaciju lajpciškog projekta pod sloganom „Srbija na vidiku”, a ove nedelje je u Beograd doveo grupu od osam uglednih nemačkih novinara s ciljem da se upoznaju sa našom savremenom književnošću kroz neposredne kontakte i čitanje „literarnih mapa Beograda i Novog Sada, i lične kontakte sa piscima. Obišli su Beograd tramvajem dok im je Dragan Velikić čitao odlomke iz „Kruga dvojkom”, videli  Kalemegdan, Topolu, Novi Sad i upoznali novu generaciju spisateljica.

Dolazak novinara iz medija najvažnijih za kulturnu promociju, kao što su „Cajt”, „Noveciriškenovine” iRadio Dojčland, samo je prvi, medijski korak u lobiranju, kaže Dedović, jer su to osobekojesu u nemačkom kulturnom pogonu po dvadesetak godina i njima se veruje kad napišu nešto o nekoj knjizi ili literaturi. Poseta nemačkih lektora i urednika Beogradu u februaru, rezultirala je tematom o srpskoj književnosti koji će u najvažnijem stručnom izdavačkom časopisu, „Noje rundšau”, uoči frankfurtskog sajma, predstaviti dvadesetak imena srpske književnosti, a koji će prirediti Dragoslav Dedović.

„Temat sam zasnovao na tri po meni važne odlike srpske književnosti: prva je obnova urbanog vitaliteta srpske literature, naročito mlađih generacija. Druga je žensko pismo, snaga nove ženske literature. Treća je pluralizam na literarnoj sceni koja je inače i poetički pluralna pa sam zajedno sa urednicom ovog časopisa pri „S. Fišer ferlagu”, to pokušao dokazati i priloženim literarnim tekstovima”, kaže Dedović.

Srpska književnost je, dodaje on, tamo u konkurenciji sa stotinak malih literatura. Iako su Nemci svetski šampioni u prevođenju, oni prevode samo desetak odsto dela iz manjih literatura. Umesto da potvrđujemo stereotipe iz devedesetih,da je kod nas prisutna arhaizacija društva, sa mitologizacijama, veli on, sada predstavljamo svežu, novu urbanu vitalnost, ukazujemo da je to takođe Srbija.

Koncept „čitanje grada” je ključni deo Dedovićeve strategije lobiranja:

„Time podupirem tezu da uprkos svim migracijama, izbeglištvima, ruševinama, urušavanju društva, genijus loci grada Beograda i Novog Sada se obnavlja i u literarnom smislu. Tu se stvara jaka urbana literatura. Svaki grad predstavljam kao palimpsestnu knjigu koja ima više slojeva i onda, ispod sadašnjeg, možete da zahvatite sloj Drainca i nadrealista, međuratnih neoavangardista. Tu je i poetika predgrađa, i onog izbegličkog, to je Vule Žurić, pa Valjarević sa svojim Konjarnikom, Mihajlo Pantić sa Novim Beogradom, dok je Pištalo, posle Crnjanskog, u svom „Milenijumu” podigao možda najveći generacijski spomenik Beogradu, Zemun, kao ostatak austrougarske granice, Raša Livada, Albahari, Nenad Milošević… Sve su to protivrečnosti ovog grada, ali one su pune šarma i vitalnosti”.  

Uz napomenu da mu je najveći problem da uskladi ritam nemačkog i srpskog poslovnog časovnika, jer naš stalno kasni, a njihov žuri („Ja sam kao onaj zec iz ’Alise u zemlji čuda’, koji stalno viče ’kasnim, kasnim’, dok mi ovde, kažu, ’Stani malo, Dedoviću, kud si navro’”), jer već sad treba rezervisati hotel u Lajpcigu, imenovati goste…

 Dedović nabraja listu pisaca čija se dela prevode – Pištalov „Milenijum” u ediciji Ditrih iz Berlina, „Neznanom junaku” Sretena Ugričića i „Hamam Balkanija” Vladislava Bajca, izvesno, biće objavljeni do marta 2011. U pripremi su antologija srpske poezije hamburškog slaviste Hobela, sa dvadesetak imena, Angela Rihter napravila je antologiju priča sa imenima poput Blaškovića, Arsenijevića itd., „Madonin nakit” Lasla Blaškovića prevodi Vizer, emigrantska proza Dragana Aleksića biće objavljena u Berlinu, prevodi se Kecmanovićev „Feliks”, to radi nemačka prevodilačka agencija Traduki, ali knjiga još traži izdavača. „Sitničarnica kod sretne ruke” Gorana Petrovića izaći će u tiražnom džepnom izdanju, gde je objavljen Velikić,a lane i proza mlade Barbi Marković. Prevodi se kratka proza našeg romskog pisca Jordana Nikolića, knjige pesama Radmile Lazić, Zvonimira Karanovića i Milana Đorđevića,„Konzul u Beogradu” Bore Ćosića i novi roman Davida Albaharija. Predstoji novo izdanje Andrićevog romana „Na Drini ćuprija”, a takođe i jedno delo Isidore Sekulić. Danojlić objavljuje knjigu proze u Zurkampu, na Handkeovu preporuku… Handke je odavno promotor naše književnosti i kad on nekog preporuči, to nemački izdavači uvažavaju.

Lobiranje je, u biti, zavođenje, moramo da se udvaramo izdavačima i čitaocima, da predstavimo svoju literaturu u što boljem svetlu, a kod nas se to, nažalost, neretko smatra prostituisanjem, kaže Dedović. „Ako posle nastupa u Lajpcigu nastavimo da se sa po dva-tri prevoda godišnje pojavljujemo u Nemačkoj, to je za dve decenije više od četrdeset imena, dakle, jedna celovita slika o onom što je najvrednije u srpskoj književnosti”, zaključuje Dedović.

 ---------------------------------------------------------------------------------------

Kritičari biraju: Pištalo, Petković, Basara, Arsenijević, Lazić, Lengold...

Pozivu ministarstva kulture na adrese trideset kritičara da sačine svoje liste dela novije srpske književnosti za prevođenje na nemački, odazvali su se Tijana Spasić, Maja Solar, Vladislava Gordić-Petković, Vladimir Arsenić, Saša Ćirić, Božo Koprivica, Jasmina Vrbavac, Mladen Vesković, Đorđe Despić, Tatjana Rosić, Dragana Belselijin, Saša Radojčić, Sanja Milić, Mihajlo Pantić, Svetislav Jovanov, Ivan Medenica, Goran Lazičić, Ljiljana Šop i Tihomir Brajović. Iako je na njihovim listama bilo najrazličitijih imena, pa onih malo ili gotovo nepoznatih, pai krajnjesubjektivnih izbora, zbrajanjem njihovih glasova dobili smo relativno „objektivnu” sliku o tome ko je ko u srpskoj književnosti danas. U prvi krug nametnulo se dvadesetak imena:

1. Vladimir Pištalo i Radoslav Petković (po 10 glasova)

2. Svetislav Basara (9)

3. Vladimir Arsenijević, Radmila Lazić, Jelena Lengold (po 8)

4. Srđan Valjarević, Vojislav Karanović, Milena Marković, Sreten Ugričić, Slobodan Tišma, Vladimir Tasić (po 7)

5. Saša Ilić (6)

6. Ljubica Arsić, Novica Tadić, Mileta Prodanović, Mirjana Novaković, Mirjana Đurđević, Zoran Ćirtić, Igor Marojević, Vladimir Kecmanović, Mihajlo Pantić i David Albahari (po 5).

Zanimljivo je da su predlagali različita dela istog pisca, pa je Pištalo prisutan sa „Milenijumom” „Teslom”, Petković sa „Savršenim sećanjem na smrt”, ali i sa „Senkama na zidu”, Basara sa romanima i pričama, kao i Sreten Ugričić, Kecmanović sa „Topom” i „Feliksom”... 

Vesna Roganović

objavljeno: 28/08/2010

Nastavak na Politika...