Izvor: Politika, 05.Nov.2011, 23:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraljevstvo trenutnog
Ako ne uradite nešto sada, dok ste u snazi, možete se nadati samo ponekom knjiškom moljcu iz neizvesne budućnosti. Zato se valja potruditi da vaša knjiga bude ona, jedna, koju pročita neki savremeni intelektualac na godišnjem odmoru. To je, otprilike, mera našeg književnog uspeha
Uđite, uđite, ovde počinje...
Luj Aragon
Naše mačke krče u februaru, dok se, međutim, čitaoci uzvrpolje u oktobru. Ali iscuri očas >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i ta sajamska nedeljica, pa hajd'mo onda opet u debeli zimski san, među slike koje se zaboravljaju.
A sajam knjiga kao i svaki vašar. Malo đinđuvaškog glamura i marketinških utopija, po tajnim receptima Zapada koji se vidi izdaleka, iz glasina. Najpre – vašar taštine. Sajam u rajskoj ubožnici. Koliko samo pisaca nervoznih kao kokoši, što prošavši kroz tesna, zakrčena vrata zastanu pred sajamskim mravinjakom, pred improvizovanim literarnim ulicama koje vode ko zna kud, i pomisle, rastinjakovski, privijajući uz srca tek objavljene knjižice – a sad smo na redu nas dvoje!
Oh, šta je tu književnika žednih sopstvenih reči, kritičara spremnih na sve, novinara u potrazi za normom! Još kad bi naišao poneki čitalac, ono biće nezainteresovano za slavu, jedan što ne vidi unapred svoje ime na koricama, onaj što povodom drugih ne govori isključivo o sebi, bar jedan što čita čista srca, čitanja radi, taj jedan jedini, o kome sanja svaki pisac!
Selindžer je jednu knjigu priča posvetio – čitaocu. On, koji je postigao nezamisliv uspeh s Lovcem u žitu, ipak je čeznuo za Čitaocem (bestseleri, rečeno je, ne znače množinu čitalaca nego kupaca), ali ne za onim profesionalnim sricačem poremećenim neposrednim učešćem u književnom procesu, ne za rutinerom kome je književnost zanat, već za običnim, bezinteresnim čitačem, koji čita iz zadovoljstva i bez solipsističkih ambicija, ako takav tip, vaj, uopšte postoji.
A i ako ga nema, ništa nas ne košta da ga čekamo i sanjarimo o njemu. Džojs je, recimo, hteo čitaoca koji će sve vreme, čitav svoj život, posvetiti gonetanju i gustiranju njegovog dela.
Ali dok ga ne pronađemo, putem javnog konkursa ili sistematskom policijskom akcijom, dok ga ne napravimo od onih snova, sklopimo kao Frankenštajna, njega, krivca za sve ovo, uzmi šta ti život pruža, šta ti padne pod ruku.
Uostalom, sve to liči jedno na drugo, kako je već uobičajeno. Dobre i loše vesti idu od usta do usta, s kanala na kanal, prenose se kao žilavi virusi.
Istoriju pišu pobednici. Književnici fantaziraju. Štamparije štancuju. Izvesna je samo smrt, kako je to, za života, govorio Kiš.
I u toj šumi svako misli da vidi svoje drvo, svog favorita, delo zbog kojeg vredi umreti.
Neko sociološko istraživanje možda bi dalo odgovor na pitanje: zašto se ljudi lepe za najčitanije knjige, kao da je reč o cipelama, izdiktiranoj boji koja će se nositi ove jeseni, golom stomačiću, tetovaži na vratu, a sve, verovatno, po sistemu – kud svi, tu i moja ćelava glava. Malo je onih recepcijskih očajnika koji drže do ekskluzivnosti i puta kojim se ređe ide, onih što preferiraju izdvojenost i usamljenost koja je zadat život svakog čitaoca.
Čuo sam da su već počele da se štampaju knjige koje idu uz televiziju kao čips ili pivo. Da li ste od onih koji pre zaspe s knjigom u ruci, ili dok vas polako prekriva televizijska plima?
Postoji veliki broj knjiga koje uopšte nisu knjige i ne znam zašto postoje. S obzirom na ono što sam malo pre ispričao, meni ne stoji zaklinjanje u opšte knjigoljupstvo. Svet će jednom umreti zatrpan sopstvenim knjigama kao Knut Hamsun. Kažnjen za svoj adamski greh. Tu pomaže istinska literatura, predstavljajući jednu vrstu veselog, ljubavnog šibanja.
Sajam knjiga uvek je prilika i za malo melanholije. Svaki putpomislim, pred tim mnoštvom knjiga, koliko je samo onih koje će, sa svakom novom, biti istisnute i zaboravljene. Koliko dojučerašnjih hit pisaca čami na nekom dnu? Da li se još štampa Selenić? Ko li će se usuditi da objavi novo izdanje Miodraga Bulatovića? Ako ne uradite nešto sada, dok ste u snazi, možete se nadati samo ponekom knjiškom moljcu iz neizvesne budućnosti. Zato se valja potruditi da vaša knjiga bude ona, jedna, koju pročita neki savremeni intelektualac na godišnjem odmoru. To je, otprilike, mera našeg književnog uspeha.
Laslo Blašković
objavljeno: 06.11.2011.
