Izvor: Politika, 24.Okt.2012, 14:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koga predstavljaju sajamski bilbordi
Došlo je vreme da jedna spisateljica svojom suknjom, sa plakata, pokriva ceo štand svog izdavača, kaže Miodrag Maticki potpredsednik Matice srpske, dok u „Laguni” ističu da podržavaju sve ukuse
Na ulazu na Sajam knjiga posetioci prolaze kroz špalir bilborda sa kojih se smeše lica pisaca, među kojima ima i nobelovaca, ali više je onih sa TV ekrana, novopečenih spisateljica, među kojima prednjači bilbord >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Suzane Mančić u prirodnoj veličini. Komentarišući izbor autora koji se reklamiraju na Sajmu knjiga, Miodrag Maticki, potpredsednik Matice srpske, kaže da je nekada na sajmu knjiga mogao da se ugleda portret pisaca od formata, a da je danas ova književna smotra podlegla modi i propagandi.
– Došlo je vreme da jedna spisateljica svojom suknjom, sa plakata, pokriva ceo štand svog izdavača. Ona brine o istoriji, bira teme da nas osvesti i da nam otkrije suštinu života. Niko više ne govori o vrednosti dela, što je u skladu sa poetikom malograđanskog društva u kakvom živimo. Da bi izdavač stavio nečiju sliku na bilbord, ta knjiga bi morala da bude događaj, da se onaj ko uzme tu knjigu, oseti prisnije sa tim piscem, a ukoliko nečiji lik gurate čitaocima u oči, onda je to naopako. To nam je nametnula televizija, i sajam je podlegao tome – kaže Maticki.
Bane Gojković, direktor Platoa, ističe da su bilbordi u skladu sa duhom vremena.
– Takvi bilbordi su pink izdavaštvo. Prodaje nam se rog za sveću. Predstavljaju nam pisce od kojih su svi samozvani. Stari Grci su imali zakon po kome bi heroji za života dobijali spomenik koji bi, makar za centimetar, morao biti manji od njihove prirodne veličine, čime bi pokazali da su ljudi, kako ne bi prekoračili svoje mere – kaže Gojković na čijem štandu se nalazi zanimljiv bilbord sa fotografijama 15 mladih prevodilaca, studenata Filološkog fakulteta, koji su zajednički radili na prevodu jedne knjige.
Tanja Ljubisavljević, pi-ar „Lagune” koja je objavila većinu knjiga autorki sa bilborda, naglašava da je „Laguna” komercijalna izdavačka kuća sa 250 naslova na godišnjem nivou.
– Mi želimo da pogodimo ukus svakog čitaoca. Među našim naslovima su i knjige autorki koje nailaze na dobar prijem među čitaocima (Vesna Dedić, Isidora Bjelica, Jelena Bačić-Alimpić), čije knjige mnogi otpisuju iako nisu upoznati sa njihovim sadržajem, ali u svojim redovima imamo i nobelovce (Žoze Saramago, Toni Morison, Imre Kertes, Herta Miler, Mario Vargas Ljosa, Andrić...), i izvanredne dečje pisce (Ljubivoje Ršumović, Uroš Petrović). Nekada morate da imate knjige koje bolje prolaze kod čitalaca, da biste mogli da objavite knjige koje, možda, čita manji broj ljudi, ali koje ulaze u istoriju književnosti. To je nešto sa čime se veliki izdavači suočavaju svaki dan – kaže Tanja Ljubisavljević i dodaje: – Sajam knjiga nije manifestacija za književnu elitu već za širok spektar ljudi, raznih staleža i književnih ukusa. Mi svaki od tih ukusa podržavamo i uspostavljamo finu ravnotežu. I poznate ličnosti u svetu pišu knjige koje su popularne na isti način na koji su popularni autori tih knjiga, ništa novo nismo mi izmislili.
M. S.
objavljeno: 24.10.2012.
.jpg)
