Izvor: Politika, 23.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Knjiga traži društvo
Na međunarodnom Sajmu knjiga u Beču posebna pažnja posvećena izdavačima i piscima iz jugoistočne Evrope
Od našeg specijalnog izveštača
Beč – Juče je u Beču završen međunarodni Sajam knjiga – BuchWien 08, koji je ove godine novim konceptom (u tom smislu mnogi ga označavaju kao prvi) pokazao izrazitu nameru da se ne samo ustoliči kao još jedan veliki kulturni događaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u ovom gradu već i da, na svoj način, „konkuriše” Frankfurtskom sajmu knjiga. Ceremonija otvaranja 19. novembra to je i pokazala: pored zvaničnika koji su veliki broj prisutnih pozdravili u ime sajma knjiga i Udruženja izdavača i knjižara Austrije, posebno lepe reči o negovanju čitanja, knjiga i ovakve manifestacije uputili su ministar kulture grada Beča, republička ministarka kulture i obrazovanja, i predsednik Austrije dr H. Fišer koji je svečano otvorio Sajam.
Zajednički imenitelj svih govora sadržao bi se u jednoj, poetičnoj poruci da ljudi bez knjige ne mogu da žive: knjiga je kao čovek, ona traži društvo a katastrofa bi bila kada bi čovek imao samo jednu knjigu. Knjigu nosiš u džepu, ona je sastavni deo ljudskog bića, ona ima trajnu vrednost i ona će opstati i u finansijskoj krizi.
Poseban akcenat stavljen je na dobrodošlicu koju su Bečlije i organizatori Sajma knjiga poželeli kolegama iz jugoistočne Evrope: njihovi štandovi i izdavači koji sa drugima iz Evrope čine pozamašnu cifru od 560 izlagača, predstavljaju produkciju koja bogatstvom jezika, stilskim inovacijama i temama otvara Evropi jedan drugi svet. Ono što je za ova četiri dana moglo impresionirati svakoga jeste iskrena posvećenost knjizi: ona se zaista čita – nema maltene čoveka koji i na najkraćoj relaciji u prevozu neće otvoriti knjigu i pročitati bar jednu stranu – i poštuje.
Otvaranju Sajma knjiga prisustvovao je i ambasador Republike Srbije u Austriji, Dragan Velikić, i sam jedan od vrlo uvažavanih pisaca u ovoj zemlji. Štand Srbije bio je prebogat knjigama, a fotografijama su predstavljeni sami autori. Neki od njih bili su i prisutni tokom proteklih dana: Vida Ognjenović, Svetislav Basara, Marija Knežević, Srđan Valjarević, Radoslav Petković, Dragan Velikić..., i bili predstavljeni čitaocima i na srpskom štandu i na štandu austrijskog izdavača iz Klagenfurta (Celovec) Lojzea Vizera, vlasnika izdavačke kuće „WieserVerlag. Lojze Vizer već godinama prevodi i objavljuje srpske pisce i pisce iz regiona. Stihove naših pesnika čitao je beogradski glumac Ivan Bosiljčić.
Na našem štandu bila su izložena kako najnovija tako i stara izdanja: romani, poezija, monografije o manastirima, najnovija Srpska enciklopedija. Veliki broj knjiga na malom prostoru, a među njima i dela srpskih pisaca koja su prevedena uglavnom na engleski (najviše zahvaljujući beogradskoj izdavačkoj kući „Dereta”), nekoliko na nemački (više izdanja romana „Gec i Majer” Davida Albaharija, poezija Vaska Pope), francuski... Udarno mesto, s pravom, zauzele su antologije Srpskog PEN centra koje su prevedene na engleski: priča, drama, kratkih priča, poezije.
Nažalost, ovogodišnji veliki „adut” srpskog izdavaštva za Evropu i susrete ove vrste prošao je potpuno neupadljivo. Fototipsko izdanje časopisa „Zenit. 1921-1926”, kapitalno izdanje koje i nama i svetu priča o velikoj vrednosti srpskog avangardnog umetničkog pokreta koji je dosegnuo evropske razmere, a koje su uoči Beogradskog sajma knjiga ove godine objavili Narodna biblioteka Srbije i Institut za književnost i umetnost iz Beograda i SKD „Prosvjeta” iz Zagreba, predstavljeno je delimično, i vrlo skromno: izuzetnom monografijom Vidosave Golubović i Irine Subotić koja prati reprint „Zenita” ali koja nije izdvojena ni na vidno mesto niti propraćena (što bi i dizajnerski izdvojilo naš štand) više nego privlačnim plakatima „Zenita”, štampanim uz fototipiju.
Na sajmu je posebno upriličeno sećanje na Zlatka Krasnog, poznatog pesnika, esejiste i prevodioca koji je nedavno iznenada preminuo, a čiji je izbor pesama pod nazivom „I u snu tone dan” baš za sajam knjiga u Beču objavio Lojze Vizer. Vizer, kome je izašla knjiga na upravo završenoj Smederevskoj pesničke jeseni, saznavši za smrt Krasnog uspeo je da svoje dugogodišnje prijateljstvo sa našim pesnikom „zapečati” tužnim kratkim predgovorom Zlatkovoj knjizi na nemačkom, i priključio mu i pismo Petera Handkea koje je ovaj slavni pisac uputio smederevskom pesničkom festivalu. Handke je, o čemu je „Politika” pisala, predložio da glavna nagrada ubuduće nosi ime Zlatka Krasnog. Knjiga Zlatka Krasnog sa uvodnim rečima Vizera i Handkea je zaista retko lep gest izdavača.
Inače, saznali smo da će Lojze Vizer iduće godine na nemačkom objaviti romane Vladislava Bajca „Hamam Balkanija” i Marije Knežević „Ekaterini” i knjigu Bogdana Bogdanovića „O Platonu, gradu i romanu”.
Tradicionalna posvećenost Bečlija knjizi pokazuje se i u tome da je novembar mesec u kojem je knjiga glavna tema. Na nizu mesta, i u uglednim kulturnim institucijama ovog grada, zakazan je niz susreta pisaca sa čitaocima, a posebna pažnja posvećena je i dečjoj književnosti koja je i na sajmu imala svoje mesto.
Bečki sajam knjiga od ove godine ima ambiciju da preraste u najveći i najvažniji sajam u Austriji i u srednjoj Evropi. Tome će, nema sumnje, doprineti i jedna od najuglednijih književnih nagrada – BankAustriaLiteraris – EasternandSoutheasternEuropeanLiteratureAward, koju od 2005. godine dodeljuje Banka Austrija, članica Unikredit grupe (Unicredit), KulturKontaktAustria, nevladina organizacija za promociju pisaca iz jugoistočne Evrope, i „Vizer ferlag”. Ovaj književni projekat ima za cilj da predstavi književnost srednje i istočne Evrope (oko 16 zemalja) koja u ovom trenutku doživljava bum. Na čelu žirija nalazi se Jirži Gruša, predsednik međunarodnog PEN centra; dodeljuje se prva, druga i treća nagrada čijim će se dobitnicima objaviti knjige na nemačkom jeziku i tako ih prvi put predstaviti širokom čitalačkom krugu sa nemačkog govornog područja. Ove godine, drugu nagradu dobio je srpski pisac Srđan Valjarević za roman „Komo”, kome je priznanje uručeno na svečanosti u najstarijem bečkom bioskopu Metro kino.
Anđelka Cvijić
[objavljeno: 24/11/2008]
