Izvor: Politika, 15.Dec.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako nastupiti na Sajmu knjiga u Lajpcigu
Ako se predstavlja država, ili nacija, a nije nemoguće da nekome i tako nešto padne na pamet, ne znam kako bi to moglo da se osmisli a da uopšte na nešto liči, kaže Dejan Ilić iz „Fabrike knjiga”
Srbija će 2011. godine biti zemlja počasni gost na Međunarodnom sajmu knjiga u Lajpcigu. Nedavno su se, tim povodom, u Beogradu sreli direktor Sajma knjiga u Lajpcigu Oliver Cile, i Nebojša Bradić, ministar kulture Republike Srbije, koji su potpisali Memorandum o saradnji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << između Ministarstva kulture Republike Srbije i Sajma knjiga u Lajpcigu za 2010, 2011. i 2012. godinu.
Nastup Srbije kao zemlje počasnog gosta na Lajpciškom sajmu poslužiće kao osnov za uspostavljanje kontakata unutar izdavačke struke, pružiće uvid u srpsku književnost i kulturu, i podržaće nemačke izdavače u prevođenju knjiga iz Srbije na nemački jezik, stav je našeg Ministarstva kulture.
Kako na najbolji način predstaviti domaću književnost i kulturu u inostranstvu, jedno je od najvažnijih pitanja kulturne politike, pitanje o kojem se do sada najviše raspravljalo posle međunarodnih nastupa i to, uglavnom, u negativnom kontekstu. Pojedini izdavači i posetioci kritikovali su izgled našeg nacionalnog štanda, katalog, pa i izbor i način predstavljanja pisaca koji su učestvovali u programu, a pri tom je i malo njih koji mogu samostalno da nastupe na međunarodnim sajmovima knjiga.
Izdavačka kuća „Fabrika knjiga” učestvovala je ove godine na Sajmu knjiga u Frankfurtu zajedno sa još dvadesetak izdavača iz čitavog sveta, koje je taj Sajam pozvao da se predstave u okviru posebnog programa. Dejan Ilić, urednik u „Fabrici knjiga”, kaže za „Politiku” da postoje koncepcijske razlike između sajmova knjiga u Frankfurtu i u Lajpcigu. Frankfurtski sajam je poslovni sajam zatvoren za publiku, smatra Ilić, dok je Lajpciški sajam, naprotiv, sasvim usmeren ka posetiocima, te je mnogo sličniji našem, Beogradskom sajmu knjiga.
– Ko god bude osmišljavao predstavljanje Srbije na Sajmu knjiga u Lajpcigu mora da ima stalno u vidu prirodu tog sajma. Sa druge strane, odmah na početku mora da se zna i šta se tim predstavljanjem želi postići. I, konačno i najvažnije, ko to hoće da postigne, to jest ko to tamo treba da se predstavi. Ako se predstavlja država, ili nacija, a nije nemoguće da nekome i tako nešto padne na pamet, ne znam kako bi to moglo da se osmisli a da uopšte na nešto liči. Na šta god da liči, to sa ovdašnjim izdavačima svakako ne može imati nikakve veze – smatra Ilić, dodajući da postoje indicije da je ključna namera da se predstave domaći pisci, pa stoga u organizaciju treba uključiti i udruženja pisaca.
– Spominje se prevođenje nekih tridesetak dela domaćih pisaca na nemački jezik, koje će pomoći srpsko Ministarstvo kulture. Pretpostavljam da bi, onda, izdavači koji rade sa domaćim autorima mogli da ponude zanimljive programe koje bi koordinisalo Ministarstvo. Time bi se, posredno, i podržale izdavačke kuće čiju okosnicu čini objavljivanje dela domaćih autora. Ipak, s jedne strane, biće zanimljivo videti ko će i kako odabrati ta dela, da li će se predstavljati savremena produkcija ili će se težiti jednom panoramskom pregledu; hoće li se birati samo romani, ili i esejistika, poezija, drama... i u kom smislu će taj izbor biti reprezentativan: da li će naglasak, recimo, biti na utvrđivanju nacionalne tradicije, na problematizovanju nasleđa devedesetih ili na pružanju slike srpske književnosti u tranziciji. Sa druge strane, očito je da će ovdašnje Ministarstvo kulture ozbiljno pomoći nemačkim izdavačima plaćajući za te prevode, i to u trenutku kada duguje ozbiljan novac domaćim izdavačima – objašnjava Dejan Ilić.
Izdavačka kuća „Kreativni centar” koja je ove godine na međunarodnom Beogradskom sajmu knjiga bila proglašena za izdavača godine, drži se strategije da samostalno nastupa na sajmovima knjiga u Frankfurtu i Bolonji, a njen direktor Dejan Begović smatra da, i kada je izlagao u okviru nacionalnog štanda, knjige nisu predstavljane na pravi način.
– Da budem iskren, nije mi se ove godine svideo naš nacionalni štand u Frankfurtu. Izgledao je oskudno na ovoj najvećoj smotri knjige u Evropi i svetu. Mislim da je za uspešan nastup jedne nacionalne kulture potrebno, pre svega, na pravi način informisati inostrane izdavače i posetioce sa tim da u našoj zemlji postoji podrška za prevođenje literature na strane jezike. Takođe, potrebno je osmisliti dobar katalog i što više promotivnog materijala, zatim i prevode naših knjiga na nemački. I to prevoda najrazličitije literature, počev od istoriografskih dela, do knjiga za decu, koje kod nas nemaju baš najbolji tretman – mišljenja je Dejan Begović.
– Sajam knjiga u Lajpcigu mesto je na kojem se ne razmenjuju samo autorska prava već su u prvom planu pisci, kao i knjige koje su u proteklih godinu dana objavljene na nemačkom govornom području. Dobar nastup zemlje počasnog gosta dobra je osnova za buduće prevode dela značajnih savremenih srpskih pisaca kao i za nove nastupe na sajmovima knjiga u Evropi – smatra Gojko Božović, direktor izdavačke kuće „Arhipelag” koja je, takođe, proglašena za najboljeg izdavača na ovogodišnjem Beogradskom sajmu knjiga. Prema njegovim rečima, dakle, tri su najvažnija segmenta priprema za Sajam knjiga u Lajpcigu: na našem nacionalnom štandu treba da budu zastupljena najbolja i najreprezentativnija dela savremene srpske književnosti, da budu objavljena kod važnih nemačkih izdavača, i to u vrhunskim prevodima. Na taj način moći će da privuku kritičarsku i čitalačku pažnju. Na ove pripreme treba utrošiti vreme do 2011. godine.
Marina Vulićević
[objavljeno: 16/12/2009]
.jpg)
