Izvor: Politika, 29.Okt.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izdavači su kao dinosaurusi
Na Sajmu knjiga održan je okrugli sto o odnosu države i izdavača, na kojem su učestvovali i predstavnici Evropskog udruženja izdavača i knjižara (IPA). Zadatak ove organizacije, objasnio je Jens Bamel, generalni sekretar, jeste da zastupa izdavače i promoviše knjigu. Problemi s kojima se susreću – slični su problemima koje imaju izdavači u Srbiji. Bamel kaže: industrija knjige u Evropi snažnija je od filmske industrije, u svetu čitanje nije samo zadovoljstvo, već sticanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << znanja, knjige su najbolji ambasadori svojih zemalja, deca koja rano počnu da čitaju – bolje prolaze tokom školovanja, ljudi koji više čitaju – bolje zarađuju…
Zbog svega ovoga, država mora da pomaže izdavaštvo: finansiranjem, zaštitom autorskih prava, odgovarajućom poreskom politikom. Države moraju da imaju politiku knjige, kao što imaju odbrambenu politiku, međunarodnu politiku, ekonomsku i finansijsku politiku… Bamel je, takođe, istakao važnost prevođenja knjiga, čime se razmenjuju kulturna dobra među narodima različitih zemalja. Izdavači su, često, kao dinosaurusi, ali se, ipak, prilagođavaju, koriste moderna elektronska sredstva. Budućnost knjige je u digitalizaciji, što ne znači da će nestati papirne knjige. Cilj svih država trebalo bi da bude: lap-top za svako dete.
Enriko Turin, predstavnik italijanskog Udruženja izdavača i knjižara, kaže da evropsko udruženje ima 27 članova, a sedište je u Briselu. Srbija bi, tokom priprema za ulazak u Evropsku uniju, morala i svoje zakone, koji se tiču izdavaštva, da prilagodi evropskim zakonima u ovoj oblasti. Smanjene stope PDV-a na knjigu ima 25 od 27 država, a neke čak imaju i nultu stopu. Banke u evropskim zemljama daju izdavačima (malim i srednjim) kredite sa minimalnim kamatama ili čak i bez kamata. Srbija, kao i sve druge zemlje može da konkuriše za sredstva koja su namenjena prevođenju knjiga, finansira se 50 odsto troškova.
Udruženje izdavača i knjižara Srbije, podsetio je Dejan Papić, predsednik, osnovano je pre nepunih godinu dana, objedinjavanjem dva postojeća udruženja. Što se odnosa države prema izdavačima tiče, kaže Papić, dovoljno govori činjenica da se ministar kulture nije pojavio, iako je pozvan. Sa ministrom kulture imali su dva sastanka, ali nikakvih konkretnih rezultata nije bilo. Organizatori Sajma knjiga sa njima ne sarađuju, njihove predloge ne uvažavaju. Državi, ipak, pružaju ruku – žele da budu partneri.
Betina Radner, iz Geteovog instituta, govorila je o prevođenju nemačkih pisaca. Tokom 35 godina, oni su finansirali prevođenje oko pet hiljada naslova, na 40 stranih jezika. Olivera Nićiforović je govorila o iskustvu slovenačkih izdavača sa državom, a Jovan Jovanović, iz Sekretarijata za kulturu grada Beograda, podsetio je na ono što Beograd čini za kulturu. Budžet je 30 miliona evra, ali najveći deo para odlazi na plate zaposlenih u kulturi. Grad Beograd finansira otkup knjiga i časopisa i sufinansira kapitalna dela (monografije, rečnike, enciklopedije), pre svega iz društvenih nauka.
Uz napomenu da živimo u „nesrećnim vremenima”, Zoran Kolundžija, predsednik Skupštine Udruženja izdavača i knjižara, ukazao je na loše stanje u otkupu knjiga. Svim izdavačima još nije plaćen „republički otkup” iz 2010, a približavamo se kraju 2011. godine. Imao je i ozbiljnih primedbi na Organizacioni odbor ovogodišnjeg Sajma knjiga, kao i na članove komisije koja je odlučivala o sajamskim nagradama.
Prava je šteta što je raspravi o izdavaštvu i iskustvima evropskih izdavača prisustvovalo samo desetak predstavnika naših izdavačkih kuća.
Z. Radisavljević
objavljeno: 30.10.2011.
