Izvor: S media, 01.Nov.2010, 14:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hranom vratite godine
Kada smo pod stresom, jedemo da bismo se smirili, a zapravo uzimamo hranu koja nas čini stresnim, kaže autorka knjige „Ishrana žena 21. veka”
Kada pročitate moju knjigu do kraja, nadam se da će to za vas biti novi početak! Ovo poručuje lekarka i nutricionista Lejla Kažinić-Kreho, autorka knjige „Ishrana žena 21. veka”, sa podnaslovom „Hranom sprečite najčešće ženske bolesti i tegobe od tinejdžerskih godina do menopauze” (Profil knjiga, 2010), koja je >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << juče bila gost na 55. Sajmu knjiga u Beogradu.
Odgovori na pitanja koja muče žene različite životne dobi, od ishrane u mladalačkom dobu, preko trudnoće, pa sve do menopauze bez tegoba, začinjeni praktičnim i jednostavnim receptima, preporučuju njenu knjigu, kako nam kaže, kao najčešći poklon prijateljici za rođendan.
Autorka je magistrirala klinički nutricionizam na Kraljevskom koledžu u Londonu, i članica je Britanskog nutricionističkog društva. Hrana je za nju lek i uživanje, i zato svoje buduće čitaoce uverava da se godine mogu vratiti unazad.
Po čemu se ishrana žena 21. veka kvalitativno razlikuje u odnosu na prethodne periode?
Hrana 21. veka nije neka futuristička hrana iz ampule. Upravo suprotno, ja se vraćam tradicionalnoj ishrani koju smo zaboravili. Od pedesetih godina 20. veka moderna industrija hrane proizvela je 3.500 hemikalija koje svakodnevno nesvesno unosimo. Smatra se da je za porast karcinoma, kod muškaraca prostate, kod žena dojke, odgovoran upravo porast ksenoestrogena, a to su hemikalije koje unosimo vazduhom koji dišemo, hranom koju jedemo i kozmetičkim preparatima koje nanosimo na kožu. Životni ritam se promenio, retko ko nije pod stresom, te otud i naziv knjige. Uskoro mi izlazi i „Ishrana muškaraca 21. veka”, ali o tome još neću da pričam.
Insistirate na tome da se pravilnom ishranom preveniraju bolesti današnjice: karcinom dojke, dijabetes, depresija...
Kada su pod stresom, ljudi uzimaju hranu da bi se smirili a zapravo uzimaju hranu koja ih čini stresnim. Treba znati koja hrana opušta, a koja uznemirava. Zato sam pisala o vezi sintetskog leka prozaka koji, nažalost, kod nekih žena i muškaraca može voditi samoubistvu. Mi u našoj kuhinji možemo kreirati prirodni prozak. Kako? Postoji hrana koja u sebi sadrži visok procenat triptofana, a to je aminokiselina koja je prekursor serotonina, hormona koji nas čini zadovoljnima. Ćuretina, na primer, sadrži triptofan. Tu hranu ne treba mešati sa proteinskom hranom. Jedan idealan obrok je ćuretina, smeđi pirinač, zelena salata i sok bogat vitaminom Ce.
Posebno se bavite periodom menopauze. Zašto su fitoestrogeni, koje preporučujete, rešenje za premošćavanje ovog osetljivog perioda?
Oni nisu rešenje već apsolutni hit moderne nutricionističke nauke. Fitoestrogeni ili biljni hormoni su supstance koje u sebi sadrže prirodne ženske hormone. Oni ih ne mogu sadržati kao sintetski hormoni, ali se zna da sintetski hormoni koje uzimaju žene na hormonskoj supstitucionalnoj terapiji nose rizik od karcinoma. Putem hrane može se nadomestiti i nedostatak estrogena i niz simptoma u menopauzi kada ženama nedostaju polni hormoni. Fitoestrogena najviše ima u leblebijama, sočivu, semenkama lana i soji, i ove namirnice treba da su najčešće na meniju žena u menopauzi. Problem je što žene uzimaju soju i u suplementima i kroz hranu. Tada stvaraju veliku koncentraciju izoflavona koja kod nekih žena može biti kancerogena.
Da li je funkcionalna hrana hrana budućnosti?
Ne, jer smatram da je svaka hrana funkcionalna. To je marketinški trik za bolju zaradu. Jedina zemlja koja ima regulisani zakon o funkcionalnoj hrani jeste Japan. To je hrana koju oplemene dobrim bakterijama i omega-3 masnim kiselinama. Margarini, na primer. Nijedan proizvod ne može dati potrebnu količinu omega-3, zato uzmite prirodnu omega-3 kroz plavu ribu. A ovako, da biste došli do tih omega-3, sa margarinom ste uneli i druge masti... Možda bih jogurt sa LGG bakterijama jedino izdvojila kao funkcionalnu hranu.
Upozoravate na zaštitnu ulogu omega-3 masnih kiselina. Da li bi trebalo da svakodnevno budu zastupljene u ishrani?
Idealno bi bilo što češće jer one čine čuda. Tu su i omega-6 masne kiseline, koje je najbolje uzeti kroz tabletu, ili kroz ulje noćurka. Na 45 kg težine, treba uzeti kašičicu lanenog ulja dnevno. Ili pomešati samlevene lanene, bundevine i suncokretove semenke, uz ovsene pahuljice, pa ste zadovoljili dnevne potrebe za omega-3 masnim kiselinama. Omega-6 su, inače, najbolja antiejdžing krema, istisnete je iz kapsule i namažete na lice.
Kakav je Vaš stav o organskoj hrani?
Super! Ali ona je dosta skupa, ljudi je ne mogu priuštiti. Ne treba kupovati hranu koja se gaji uz puteve, jer ima teške metale na sebi, već neprskanu hranu nabavljati kod bake sa sela. Pošto ne znamo šta na pijaci kupujemo, evo vam jedan trik. Stavite sirće u litar vode, ubacite voće i povrće, ostavite da malo stoji, i teški metali će otići van. Trik za meso: kupili ste pile, podignete mu kožicu, ako ima smeđe tačke, to je dokaz da mu je ubrizgan antibiotik. Teško je prokljuviti poreklo hrane, pa danas čovek treba da bude biohemičar da bi znao kako da se hrani. Ljudi su dovedeni u konfuziju, zato i pišem knjige.
Devojke i žene našeg doba su izmučene dijetama. Koji je pravi put do idealne težine?
Magazini se i prodaju zbog dijeta, a one ne sadrže vitalne minerale: kalcijum, magnezijum i cink. Ne postoji univerzalna dijeta za socijalno prihvaćeno telo. Pratite glikemijski indeks namirnica i tražite indeks hrane visoke sitosti, to su, recimo, riba, krompir... Devojke često maskiraju anoreksiju rečima da su vegetarijanke. Pravi iskusni vegetarijanci znaju sve šta treba da uzimaju da bi nadoknadili nedostatke u ishrani. Mi moramo da kontrolišemo hranu a ne ona nas.
Za kraj nam otkrijte i neki moćni afrodizijak.
Za muškarce je kiseli kupus prirodna vijagra. To su svi preneli pa su me u hrvatskoj „Gloriji“ prozvali kraljicom kupusa! Žene mogu da bosiljak utrljaju u grudi, i čekaju kako će njihov muškarac da reaguje. Potom tu su bademi, i u knjizi dajem recept za supu od badema.
O čemu ćete ubuduće pisati?
O aminokiselinama, one su odgovorne za dugovečnost.
