Izvor: Glas javnosti, 26.Okt.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobra knjiga uz bozu i tulumbe
Pisac David Albahari je na ovogodišnji sajam knjiga u Beogradu došao iz Kanade, gde već deceniju i po živi i stvara. Od svog odlaska u Kalgari, pa do danas, ovaj pisac nije propustio nijedan sajam knjiga u Beogradu. Po tradiciji, krajem leta pojavljivala se njegova nova knjiga koju je potom predstavljao i potpisivao baš na sajmu. Tradicija je ove godine narušena samo u jednom - umesto jedne knjige David Albahari se ove >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << godine pojavio sa četiri nova naslova koje je dan za danom potpisivao na štandovima „Arhipelaga“, Srpske književne zadruge, „Ceptera“ i „Stubova kulture“. Novina je i to da se ovaj pisac po prvi put oglasio knjigom za decu. Intervju za Glas javnosti David Albahari dao je na Štandu „Arhipelaga“ gde je potpisivao knjigu pod nazivom „Poslastičarske priče“ koja između ostalog otkriva ovog pisca kao velikog ljubitelja boze i tulumbi..
Kako je nastala knjiga „Poslastičarske priče“?
- Na sajmu imam zapravo četiri nove knjige, plus ovu petu, „Poslastičarske priče“ koju nisam sam napisao već sam jedino doprineo tome da se knjiga pojavi kao njen priređivač, zajedno sa mojim kolegom Vladanom Mijatovićem. Knjiga je sastavljena od priča koje su napisane kao jedna vrsta odavanja počasti tradicionalnim poslastičarnicama kojih kod nas više nema ili ih ima u sve manjem broju. Vladan i ja smo veliki ljubitelji boze, a s obzirom da živimo na severnoameričkom kontinentu jedan od razloga zbog koga se uvek radujemo našim viđenjima i susretima u Beogradu je i to što ćemo otići na bozu. Tako smo se na jednom sastanku ljubitelja boze dogovorili da našu ljubav prema bozi, tulumbama i baklavama pretvorimo u jednu zbirku priča. Pozvali smo dvadesetak autora, istaknutih svetskih pripovedača raznih naraštaja da pišu priče na tu temu. Odazvalo se ukupno 18 autora i eto. Dobili smo jednu knjigu koja govori o poslastičarnicama, bozi i kolačima, ali zapravo govori i o mnogim stvarima uključujući čak i politiku, ljubav, erotiku, nostalgiju...a donosi i recepte za pravljenje tulumbi. Tako da za svakog ljubitelja dobrih priča i kolača ovde ima ponešto.
Do sada ste se pojavljivali sa po jednom knjigom. Sada „stojite“ iza četiri naslova.
- Ja sam ove godine poželeo da imam nešto više knjiga nego obično, da na taj način obeležim jedan svoj jubilarni rođendan. Prepuštam čitaocima da izračunaju koji je to rođendan. Tako sam sebi dopustio da svoje čitaoce častim s tri knjige. U izdanju „Stubova kulture“ izašao je moj roman „Brat“, zbirka priča „Svake noći u drugom gradu“ u izdanju Srpske književne zadruge, zatim tekstovi pod nazivom „Dijaspora i druge stvari“ u izdanju Akademske knjige iz Novog Sada i najlepša od svih knjiga za decu „Ema i jež koji nestaje“ u izdanju Ceptera. Svaka od ovih mojih knjiga je različita i nadam se da će se čitaoci odlučiti ne samo za jednu od njih nego bar za dve, tako da će na taj način moći da mi čestitaju moj jubilej.
Napisali ste i novi roman „Brat“. Kako biste predstavili svoj roman onima koji se tek spremaju da ga pročitaju, budući da se upravo pojavio.
- Roman „Brat“ je čak i za mene jedna pomalo čudna priča. Mnogo je drugačiji od svih romana koje sam do sada radio. Može da se čita na jednom veoma simboličnom planu kao simbol nekih zbivanja na Balkanu, u našoj bivšoj zemlji. Istovremeno, to je priča, pripovest o tome kako nešto što može da bude ljubav prerasta u mržnju, u ljubomoru, pa čak i u neku vrstu zločina. Roman je napisana kao pokušaj da odgovorim na pitanje da li bih voleo brata za koga bih doznao da ga imam tek četrdeset godina kasnije.
Oglasili ste se i i knjigom za decu. U neku ruku to je mali literarni iskorak za Davida Albaharija?
- To jeste moja prva knjiga za najmlađi uzrast i moram da kažem da je knjiga divna. Ne zato što je moja, već zato što ju je ilustrovao Duško Petričić. Petričić je verovatno jedan od najboljih svetskih ilustratora, pogotovo kad su dečje knjige u pitanju. Nisam ni morao mnogo da se potrudim oko priče, već sam pozvao Duška da on to nacrta i objasni svojim crtežima. Moja knjiga je dobila život koji nikada ne bi dobila da sam dao samo svoj tekst.
Sajam se završava. Koliko dugo ostajete u Beogradu. Hoće li biti nekih promocija, druženja sa čitaocima ?
- Mislim da nećemo imati nikakve promocije posle sajma. Sajam pomalo izmori čoveka obiljem promocija i kontakata sa javnošću. Približava se zima i vreme je da razmišljam o svom povratku u Kalgari i, naravno, o pisanju novog romana.
Kakvi su vam utisci o ovogodišnjem sajmu knjiga?
- Čini mi se nekako da je manja gužva nego prethodnih godina, mada me možda vara utisak. Ono što sam uspeo da vidim je da se naši izdavači trude da ostanu u dosluhu sa onim što se zbiva u svetskoj književnosti. Ima mnogo prevoda i mnogo dobrih knjiga srpskih pisaca svih naraštaja.
Postoji li knjiga koju ste ovde odabrali za sebe i koju ćete poneti sa sobom u Kanadu?
- Nisam još bio u prilici da je odaberem.To ipak moram da ostavim za poslednji dan sajma kad budem sabrao sve svoje utiske.
