Izvor: B92, 24.Okt.2013, 09:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dečji dan na Sajmu knjiga
Četvrtak je tradicionalo školski dan na Sajmu knjiga u Beogradu tako da će u Dečjem paviljonu biti organizovana tribina "Kako književnost za decu učiniti vidljicom".
Tokom dana biće dodeljene i nagrade Sajma knjiga.
Proslavljeni autor Tarik Ali učestvovaće uveče na forumu sajma "Kriza i otpor" gde će biti reči o arapskom proleću.
Na ulazu ukrašen bonbonama i šarenom zavesom, a iznutra pun boja i ispunjen lutkama rađenim prema crtanim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << junacima, u hali 2B Beogradskog sajma nalazi se Dečji paviljon koji je prvi put otvoren ove godine i koji tokom Sajma knjiga nudi kako deci tako i roditeljima bogat program sa ciljem motivisanja mališana da zavole knjigu i čitanje.
Dečji pisac i urednik programa paviljona Jasminka Petrović podestila je da je ove godine prvi put u istoriji beogradskog sajma dečji pisac otvorio tu manifestaciju koja slavi knjigu, ocenjujući da je to, kao i otvaranje paviljona, "proizvod mravljih karavana".
"Ljudi koji se bave decom i tom vrstom književnosti, godinama, temeljno i strpljivo su radili na tome i tvrdim da kod nas postoje pojedinci koji čine čuda u svetu dečje književnosti - od učitelja, profesora književnosti, bibliotekara i pisaca, ali to je nedovoljno vidljivo, jer možda nemamo dovoljno razvijenu svest kao društvo o tome", istakla je Petrović Tanjugu.
Ona je ocenila da je veoma važno što se osnovao jedan ovakav paviljon.
"Dobro je uređen, prilagođen je programima za decu, ali i za odrasle i ono što je najdivnije - pisci i voditelji radionica su ushićeni i prvi put su rekli da je to prostor koji je taman za njih", rekla je ona.
Ceo program paviljona za decu, prema njenim rečima je zamišljen kao kombinacija različitih druženja sa najmlađima.
"Imamo četiri radionice - tri su sa 'Krokodokodil' festivala i to su literarno-likovne radionice gde se najbolji stvaraoci u likovnoj umetnosti i literaturi bave decom kroz jedan interaktivni način, dok je četvrta radionica bila 'Vreme za priču'", rekla je ona, dodajući da su joj "oči bile pune suza od dirljivosti" kako je taj program lepo izveden i zbog načina na koji su deca prihvatila taj ceo koncept.
Dečji program ne može da prođe bez pisaca, pa u njemu ove godine učestvuje 14 pisaca poput Lidije Nikolić, Vesne Gajović, Dejana Aleksića, Gordane Timotijević, Ljubivoja Ršumovića, Raše Popova i drugih.
"Bili smo ograničeni i vremenom i meterijalnom situacijom i nadam se da će sledeće godine pisci koji su takođe kvalitetni ući u ovu priču", rekla je Petrović.
"Takođe, tu su i tribine - jedna je imala temu kako napraviti knjigu, gde smo sa najpopularnijim ilustratorom Bobom Živkovićem, upravnicom na katedri za psihologiju Anom Pešikan i jednim od urednika u 'Kreativnom centru' Zoranom Penevskim iz raznih uglova razgovarali kako napraviti knjigu, a druga će biti organizovana danas na školskom danu i govoriće o tome kako učiniti knjigu za decu vidljivom, a na njoj će učestvovati predstavnici ministarstava kulture i prosvete, jer bez njihove podrške i bez podrške medija teško možemo da napravimo neke veće korake da deca zavole knjigu", dodala je ona.
Na pitanje, kako motivisati decu da čitaju, Petrović je rekla da sve kreće od kuće i da ako roditelj ne čita teško da će dete čitati.
"Ambijent je bitan, kod kuće treba da budu police sa knjigama, po stolu, pored kreveta, u vrtićima i učionicama treba da ima knjiga - to je nešto što je prvi korak, jer ako dete roditelji nauče da čita sa tri ili četiri godine onda će ono čitati i kad bude tinejdžer i u zrelom dobu", ocenila je Petrović.
Prema njenim rečima, drugi korak je da časovi književnosti srpskog jezika budu dimaničniji da se više od dece očekuje da oni budu neko ko je aktivan, da ne prepričavaju knjige i da ne pamnte samo datume rođenja pisaca već da više nalaze kopče između savremenog života i tog dela.
Ona je ocenila da treba napraviti "veliko spremanje po lektiri" i da je putujući po Srbiji i družeći se sa decom često čula od dece i od nastavnika da knjige iz lektire nisu dosta njima bliske.
Takođe, ona je posavetovala da biblioteke treba da imaju živahne programe, da to ne budu samo kuće gde se čuvaju knjige.
"Neophodna je književna kritika jer bez dobre književne kritike nema ni dobre knjige. Nas pisce usmerava kritika, dečji pisci treba da imaju podršku izdavača, ali I društva I sve te stvari treba umrežiti", poručila je Petrović.
Kako smatra autorka knjiga "Telefon", "Moja rodbina", "Riba ribi grize rep", dečji paviljon je pre svega mesto na sajmu gde deca treba da dođu da se odmore i da učestvuju u nekom program.
"U planu je da od naredne godine uvedemo i police sa knjigama kako bi deca uzela knjigu u ruke, da mogu da je pogledaju, nešto da pročitaju, jer to spada u motivaciju i razvijanje ljubavi prema knjizi", istakla je ona.
Petrović je podestila da je pre par godina Švedska bila počasni gost Sajma knjiga u Beogradu I da su oni doveli dečjeg pisca da govori na otvaranju.
"Šveđani su doveli dečjeg pisca što je za nas tada bilo čudno, a sad mi se čini da se nekako pomeramo, možda nam se čini da su to mali koraci, ali važno je da učimo od zemalja koje su razvijenije od nas", naglasila je Petrović.
Ona je zaključila da su deca ta koja će dalje širiti sve što su naučila, ako im damo najdivniji deo sebe.
Kako je ovogodišnji Sajam knjiga posvećen pre svega dečjoj književnosti i stvaralaštvu za decu, veliku pažnju publike privlači štand "Kreativnog centra", izdavača koji se specijalizovao za ovu vrstu literature.
Između dva sajma, "Kreativni centar" je objavio oko 60 novih izdanja i, prema rečima PR Jelene Dragojlović, tu ima za svakoga po nešto.
"Ko se to čuje" je prva knjiga u seriji "Radoznali Meda" autora Simeona Marinkovića i ilustratorke Maje Veselinović. U knjizi najmenjenoj najmlađima glavni junak sreće različite životinje i uči mkako se koja od njih oglašava.
Knjiga je izazvala veliku pažnju na sajmu knjiga u Frankfurtu gde smo dobili nagrade za udžbenik "Likovno za predškolce" i "Priroda i društvo" za treći razred, rekla je Dragolović Tanjugu.
Najprodavanija knjiga na sajmu je "Da punkeš od monstruma" - strašni vicevi koje je ilustrovao Dobrosav Bob Živković.
Školarcima su najmenjena dva naslova -"U mojoj glavi" Sonje Chirić gde se radnja romana odigrava tokom dva sata polaganja prijemnog ispita i "Budimir i retke vrste" Zorana Penevskog, duhovita knjiga o dečaku koji sakuplja poslednje životinje svoje vrste i pokušava da živi sa njima.
Za nešto starije čitateljke je knjiga "Menopauza" Violete Babić, autorke koja je napisala "Knjigu za svaku devojčicu" i "Knjigu za devojke i njihove momke" i sada je ovom knjigom zaokružila ciklus knjiga o ženskoj nezi i brizi, rekla je Dragojlović.
