Izvor: Politika, 29.Okt.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Briga o srpskom jeziku
„Standardnojezička preispitivanja 2” Milana Šipke „podrška” i prethodnica kapitalnom projektu „Prometeja” – „Pravopisnom rečniku srpskog jezika”
Međunarodni Beogradski sajam knjiga, 54. po redu, već je ušao u drugu polovinu: posetilaca je sve više, a i izdavači nisu nezadovoljni prodajom knjiga na koje daju velike popuste. Izbor što novih knjiga, što ponovljenih izdanja nije mali, a samo šetnja od štanda do štanda to dokazuje.
Novosadski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Prometej” je jedini izdavač koji godinama u svojim specijalnim edicijama kontinuirano brine o srpskom jeziku. Tako je uoči sajma objavio knjigu „Standardnojezička preispitivanja 2” prof. dr Milana Šipke u kojoj su, kao i u prvom tomu, sabrani njegovi tekstovi o važnim lingvističkim dilemama. Ova knjiga je štampana kao „podrška” i prethodnica novom kapitalnom leksikografskom projektu „Prometeja” – „Pravopisnom rečniku srpskog jezika sa gramatičko-pravopisnim savetnikom”, na čijoj su realizaciji angažovani naši istaknuti lingvisti dr Milan Šipka, akademik Ivan Klajn, i grupa mlađih saradnika magistara leksikografije. Kod „Prometeja” ćete pronaći i „Rečnik javašluka” Bojana Jovanovića, našeg uglednog etnologa, i „Antologiju Jung” (u prevodu Bosiljke i Ane Milakare sa nemačkog jezika). Ova knjiga je izbor iz celokupnog dela Karla Gustava Junga, koji je sastavila Jolanda Jakobi. Izbor se ne nudi stručnjaku već svima koji žele da znaju i razumeju koje su to unutrašnje sile koje pokreću njih i svet i traže jasnoću da se ne bismo izgubili u ovom životu.
„Službeni glasnik” pokrenuo je izuzetno zanimljivu biblioteku „Društvena misao” (urednik prof. dr Ilija Vujačić), u kojoj izdvajamo zbornik Maćeja Kožminjskog pod naslovom „Evropska civilizacija” (prevod s poljskog Radoslav Đokić). Reč je o dvadeset pet tekstova (predavanja) koji čine relativno čvrsti mozaik iz kojeg se može u celini sagledati evropska civilizacija od antičkog doba, varvarskih korena Evrope, hrišćanstva, slovenstva u srednjem veku, umetnosti, nauke... knjiga više nego vredna ne samo u ovim grozničavim vremenima kada se u Evropu gleda a uglavnom se ne zna njena istorija. „Geopoetika” je objavila i „Male istorije” Petera Englunda (prevod sa švedskog Ljubiša Rajić), sasvim kompatibilne sa Velikom istorijom jer se u njima nalaze, naizgled nevažne, stvari bez kojih bi razvoj civilizacije nailazio na mnogo prepreka. U „male istorije spadaju ne samo predmeti nego i stanja: siromaštvo, bogatstvo, lepota prirode, plač, ljutnja, smeh, osama... tišina; ali i četkica za zube, nožić, naočare, spajalice. Knjiga „Male istorije” Petera Englunda čita se kao uzbudljiv roman u kojem smo junaci mi. Adut „Geopoetike” je roman „Izabrani radovi T. V. Spiveta”, čija je naslovna strana stavljena i na katalog ovog izdavača, a na štandu se može videti i radna soba glavnog junaka ovog zaista izuzetnog dela u kojem su spojeni i „romansirana nauka Gorderovog ’Sofijinog sveta’ i avanture Toma Sojera”!
„Paideja” je, pored knjiga nobelovke Elfride Jelinek objavila i novi roman Andreja Makina „Život nepoznatog čoveka” koji je „u pletivo ratnih zbivanja uneo niti samoće, ljubavi, i sudbine”, a tu je i „Gvozdeno doba”, roman iz ranije faze stvaralaštva nobelovca Džona Kucija, pisan u periodu rasnih nemira i vanrednog stanja u Južnoafričkoj Republici.
Nova izdavačka kuća „Albatros plus” iz Beograda objavila je „Borbu za priznanje” Aksela Honeta, u prevodu sa nemačkog Aleksandra Kostića. Honet spada u red najistaknutijih nemačkih mislilaca druge polovine dvadesetog veka, koji kritički preispituje granice racionalnosti političkog mišljenja i delanja, pozivajući na pravo i solidarnost. Isti izdavač je objavio i treće izmenjeno i dopunjeno izdanje „Englesko-srpskog i srpsko-engleskog diplomatskog rečnika” Đorđa Lukića.
Na štandu „Agore” iz Zrenjanina potražite knjigu „Crveni lav – napitak večnog života” Marije Sepeš (prevod Danijele Topić-Šanta), roman koji još zovu i Velikom knjigom alhemije. Delo, ambiciozno i ezoterično, čija se radnja dešava 1535. godine, pripoveda o potresnim avanturama Hansa Burgnera, alhemičarskog šegrta, koji ubija svog učitelja kako bi se domogao eliksira besmrtnosti. LOM i „Beli put” objavili su „Zimsku nesanicu” Rejmonda Karvera u prevodu Flavija Rigonata. U knjizi se nalaze izabrane pesme i priče ovog odličnog američkog pisca.
„Plato Books” je objavio još jedan roman Bernharda Šlinka, „Gordijev čvor” i Kazua Išigura „Ne daj mi nikada da odem”, izuzetno tople i emotivne priče, istovremeno vrlo opominjuće. U ediciji „Beskrajni plavi krug”, posvećenoj klasičnim delima svetske književnosti, objavljen je „Doktor Faustus” Tomasa Mana, u prevodu Dragana Stojanovića.
„Arhipelag” je objavio „Kamen iz odrona” Marije Barbal (prevod s katalonskog Hristina Vasić), jedan od najboljih romana o španskom građanskom ratu i jedan od retkih iz ovog ciklusa čiji su i pisac i protagonista žene. „Globosino Aleksandrija”, pored knjige „Milenin usud” Radmile Stanković o Mileni Pavlović Barili, objavio je i roman Ljiljane Habjanović-Đurović „Voda iz kamena”. Najnoviji, deseti po redu, ovaj roman inspirisan je čudom koje se pre oko stotinak godina dogodilo u selu Đunisu, kada je devojčica Milojka na kamenu, kraj potoka, ugledala presvetu Bogorodicu.
Anđelka Cvijić
------------------------------------------------
Nagrada ULUPUDS-a „Dragančetu”
Po odluci stručnog žirija ULUPUDS-a, najlepše ilustrovana knjiga na 54. sajmu knjiga je „Draganče Lepotanče i sedam tetaka” autorke teksta i ilustratorke Jelene Račić, u izdanju „Evro-Đuntija” iz Beograda. Nagrada za najlepšu fotomonografiju dodeljena je Ljubomiru Kojiću za delo „Fotografije”, sačinjeno od elegičnih crno-belih prizora o životu ljudi u ravnici, a u izdanju „Banatskog kulturnog centra” iz Novog Miloševa.
Žiri udruženja primenjenih umetnosti čiji je predsednik bio Slobodan Ivkov, a članovi Marija Veselinović i Imre Sabo, odlučio je da priznanje u kategoriji kompletne opreme knjige pripadne ilustratorki Dušici Savić Bengijat i Đorđu Vasiću za delo „Damasenove priče” u izdanju „Draslar partnera” iz Beograda.
M. S.
-----------------------------------------------------
Elektronsko izdavaštvo „Klija”
Izdavačka kuća „Klio” napravila je prvi korak u polje elektronskog izdavaštva upravo na ovogodišnjem Sajmu knjiga, kaže nam Nataša Đelošević. Pored 26 naslova koji su se pojavili u tradicionalnoj, štampanoj formi, pripremili su isti broj novih naslova u elektronskom obliku. Zainteresovani čitaoci mogu dobiti trećinu teksta u elektronskoj formi bilo kog od ponuđenih naslova, a ukoliko požele da odabranu knjigu imaju i na polici, obezbeđena im je pretplata pod izuzetno povoljnim uslovima.
U kući „Klio” ističu da ovaj potez nije samo odgovor na ubrzan razvoj tehnologije i sredstava komunikacije već i želja da se verni čitaoci uvedu u proces rada na knjizi. Upoznati sa sadržajem knjiga od samog početka rada na njima, oni će moći, u izvesnoj meri, svojim sugestijama da utiču na to kako će izgledati konačna verzija teksta. Otud i ovogodišnji slogan „Klija” „Svi smo u igri”, sa nadom da su na ovaj način svi i dobitnici.
----------------------------------------------------
Mozak na čipu
Knjiga „Mozak na čipu” novinara i urednika za nauku u „Politici” Stanka Stojiljkovića biće predstavljena danas u 11.00 sati u sali „Slobodan Selenić”, u hali 2, nivo B.
[objavljeno: 30/10/2009]
