Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Okt.2010, 23:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bogata produkcija Matice srpske

BEOGRAD -

Predsednik Matice srpske, akademik Čedomir Popov izjavio je danas da je ta kuća između dva sajma knjiga u Beogradu imala jednu od najplodnijih godina, jer je njena produkcija bila bogata i po broju i po značaju naslova koje je objavila.

Predstavljajući izdavačku delatnost Matice srpske u Sali "Borislav Pekić", na 55. Beogradskom sajmu knjiga, on je rekao da je za godinu dana objavljeno 20 knjiga >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u okviru Matice srpske i još toliko u njenom novom Izdavačkom centru.

Jedanim od najvećih uspeha ocenio je objavljivanje prve knjige prvog toma Srpske enciklopedije, kojim je, u saradnji sa SANU i Zavodom za udžbenike, krenuo veliki posao objavljivanja 10 njenih tomova, iniciran još pre dve decenije.

Objavljivanje pravopisa

Popov je velikim uspehom ocenio i objavljivanje Pravopisa srpskog jezika, autora prof. dr Mata Pižurice, ističući da je Matica od osnivanja brinula o jeziku.

Ukazao je i na novu ediciju "Baština" koja ima za cilj da skrene pažnju na izuzetne, a već zaboravljene ljude iz nauke i kulture koji su svojim radovima pokazali da je srpska kultura u 18. i 19. veku imala evropski nivo.

Popov je skrenuo pažnju i na izdanje "Naselja Vojvodine", na biografiju Mileve Marić Ajnštajn u kojoj je autorka Radmila Milentijević koristila do sada nepoznatu građu poznate Srpkinje koja je predstavljala živu vezu sa Evropom.

O tim i drugim bitnim izdanjima govoruili su čelnici u Matici srpskoj. Glavni urednik Srpske enciklopedije, prof. dr Dragan Stanić, napomenuo je da će gotovo sigurno već za naredni sajam biti pripremljena i druga knjiga prvog toma, koji će ukupno brojati 4.000 odrednica, od ukupno 40.000 koliko će ih imati cela Srpska enciklopedija u 10 tomova.

Na prvoj knjizi koja ima 1.929 odrednica pojmova, institucija i ličnosti radilo je 511 autora i njeno objavljivanje predstavlja trijumf kolektivnog duha srpske nauke, ocenio je on.

Govoreći o Pravopisu, njegov autor Pižurica je podsetio da je to četvrti pravopis objavljen od 1960. godine, ističući da se o toj temi bezrazložno mnogo pisalo, iako nije bilo razloga za veliku reformu pravopisa.

Ko je bio pismen po prvom Pravopisu iz 1960. godine, bio je i po narednim, dodao je on, ne negirajući da uvek ima potrebe za "onim finim podešavanjima kada postoje rešenja tačnija i bolja od prethodnih, ili kada visoko pismeni ljudi imaju svestan otpor prilikom primene pojedinih pravila".

"Dokaz da nije bilo velikog prostora za velike lomove je to što je Pravopis iz 1993. godine, čiji je glavni autor Mitar Pešikan, praktično, započet kao srpsko-hrvatski, a završen kao srpski.

U njemu se ne mogu naći detalji koji nose opterećenje tog velikog loma u našoj državi, a to je iz razloga što je srpski jezik, bez obzira pod kojim imenom, bio i ostao srpski.

On je pod tim imenom, još od Vuka, ušao u evropsku i svetsku lingvistiku, on je objektivno to bio i pod srpsko-hrvatskim imenom, i niko od nas posle 1993. nije počeo drugačije da govori", rekao je Pižurica.

Najvažnije za pravopis je da se može primeniti, da pismene ne sme učiniti nepismenim i da Srbi, bilo sa ekavskim, ili ijekavskim izgovorom, imaju jedan pravopis, naglasio je autor Pravopisa srpskog jezika.

Član Upravnog odbora Matice srpske, prof. dr Danica Petrović, ukazala je na značaj dve knjige iz oblasti muzikologije, od kojih je jedna iz domena muzičke baštine i predstavlja originalne melografske zapise srpskog tradicionalnog pojanja koje je 1896. zabeležio filolog po struci, ali izuzetno muzički obrazovan Tihomir Ostojić.

Nova edicija "Baština"

O novoj ediciji "Baština", generaklni sekretar Matice, prof. dr Dušan Nikolić, rekao je da je pokrenuta iz poštovanja prema srpskim misliocima koji su bili rame uz rame sa evropskim, poput Jovana Hadzića, Save Tekelije čije su studije ispisane na latinskom jeziku od značaja za istoriju naše nauke, posebno pravne.

Tek kada su oni prevedeni na srpski jezik, bilo je jasno zašto su se time ponosili univerziteti u Evropi, dodao je on.

Ukrasom izdavačke delatnosti Matice srpske nazvan je njen obnovljeni Izdavački centar, koji je objavio 10 knjiga iz edicije 10 vekova srpske književnosti.

Reč je o kapitalnom izdanju, kojim smo želeli da revitalizujemo i s protokom vremena ponovo protumačimo u novim predgovorima i pogovorima, najznačajnija dela srpske književnosti, počev od Svetog Save, objasnio je, u odsustvu glavnog urednika Mira Vuksanovića, potpredsednik Matice srpske, prof. dr Slavko Gordić.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...