Izvor: Politika, 02.Okt.2012, 13:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bez pisaca na štandu Srbije u Frankfurtu

Ako bi u Beogradu bio prodat neki od skupih državnih službenih automobila, tako bi bili pokriveni putni troškovi pisaca, kaže Enes Halilović

Ministarstvo kulture Republike Srbije, Privredna komora Srbije, kao izvršni organizator, i Udruženje izdavača i knjižara Srbije predstaviće našu literaturu u okviru jednog izložbenog prostora na Sajmu knjiga u Frankfurtu, koji će biti održan od 10. do 14. oktobra.

Za razliku od prethodnih godina, kada je Ministarstvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kulture imalo jedan nacionalni štand, a srpski izdavači nastupali odvojeno, sada je ovaj nastup objedinjen, s tom razlikom što postoje dva kataloga; Ministarstvo kulture će prikazati katalog i izložene knjige srpskih pisaca značajnih za našu kulturu, dok će Udruženje izdavača pokazati katalog i važna izdanja iz svoje produkcije. Međutim, razlika u odnosu na prošli period nalazi se i u tome što ovoga puta na našem štandu neće biti pisaca iz Srbije koji bi govorili o svojim delima. Razlozi su, pre svega, materijalne prirode.

Inače, izdavači su sami uložili u sopstvenu promociju, pa je Udruženje izdavača i knjižara Srbije, kao privatno i profitno, u okviru 48 metara kvadratnih izlagačkog sajamskog prostora zakupilo osam.

Od Mladena Veskovića, savetnika u Ministarstvu kulture za međunarodnu saradnju, saznajemo kako je došlo do ovog dogovora sa izdavačima, kao i to da je UIKS-u, kao privrednom subjektu, predloženo da razmisli o modalitetu i buduće saradnje na ovom planu, uz učešće u troškovima organizacije nastupa u inostranstvu.

– Zaključeno je da se postojanje dva srpska štanda na jednoj značajnoj međunarodnoj manifestaciji, jedan do drugog, loše odražava na percepciju naše zemlje. Na potrebu izmene ovakvog stanja već je ranije ukazivao i izvršni realizator naših nastupa na međunarodnim sajmovima knjiga – Privredna komora Srbije. Stoga je ovoga puta odlučeno da nema barijere između nacionalnog štanda Srbije i štanda koji je zakupilo Udruženje izdavača i knjižara.

Prema Veskovićevom objašnjenju, 40 metara kvadratnih nacionalnog štanda i 8 metara kvadratnih UIKS-a biće integrisana celina, jedan štand s jedinstvenim vizuelnim identitetom, s tim što će police s knjigama izdavača-članova UIKS-a biti grupisane u jednom delu štanda, proporcionalno veličini njihovog zakupa. Na ostatku štanda biće, kao i do sada, značajna izdanja naših klasika, savremenih autora, monografije od šireg kulturološkog značaja, a bez obzira na to da li je njihov izdavač član navedenog udruženja ili ne.

    Međutim, iako ove godine pomenuti srpski predstavnici na Sajmu knjiga u Frankfurtu neće biti u društvu naših pisaca, u Ministarstvu kulture smatraju da i pored toga ovaj nastup sigurno neće biti lošiji od prethodnih. Naš sagovornik to obrazlaže samom prirodom ove manifestacije, koja je više organizovana u korist profesionalaca nego u korist autora i publike:

– Sajam knjiga u Frankfurtu jedan je od najvećih poslovnih sajmova knjiga na svetu i glavnu publiku čine profesionalni posetioci. Sve do poslednjeg dana trajanja, taj sajam je zatvoren za široku publiku i nema, i nikada nije imao, revijalno-festivalski karakter. Imajući to u vidu, kao i ekonomsku krizu sa kojom se suočavamo, odlučeno je da se ove godine na sajam ne vode pisci. S druge strane, i mnogo bogatije zemlje od Srbije, poput Slovenije, već godinama unazad na Sajam knjiga u Frankfurtu više ne dovode pisce, već izlažu knjige, kataloge autora i izdavača i popularišu sopstvene programe podrške prevodima i prevodiocima. Vladislav Bajac, književnik i izdavač, dobrom odlukom smatra objedinjavanje nastupa Ministarstva kulture i srpskih izdavača. Ipak, kada je reč o predstavljanju srpske literarne scene, mišljenja je da će biti nepotpuno bez učešća autora.

– Zalagao sam se za to da taj zid između Ministarstva i izdavača bude uklonjen i smatram da je jedinstvo nacije, i simbolički i doslovno, vrlo važno. Kažem ovo iako „Geopoetika” koju vodim, uz neke druge izdavače, nije član Udruženja izdavača i knjižara Srbije

– Međutim, sa tim da pisci iz Srbije ne idu na najveći i najvažniji evropski sajam knjiga ne mogu da se složim, mada mogu da razumem da nema novca. Ne podržavam ovakvu odluku zbog toga što se zaboravlja da smo uložili puno energije u prošlogodišnji nastup na Sajmu knjiga u Lajpcigu, na kojem je Srbija bila počasni gost i da je za tu priliku na nemački jezik prevedeno više od četrdeset knjiga srpskih autora. To podrazumeva važnost kontinuiteta, (koji je sada prekinut), nekim piscima je tako otvoren dalji put prevođenja i objavljivanja knjiga na nemačkom govornom području. Frankfurtski sajam je pre svega šansa za lične kontakte, pa i neformalne susrete, za pozive i na druge kulturne manifestacije u inostranstvu, i zato nije dovoljno samo izložiti knjige – objašnjava Bajac.

Enes Halilović, koji je takođe bio član delegacija srpskih pisaca na inostranim sajmovima knjiga, smatra da je šteta što ovoga puta u Frankfurtu i pisci neće upotpuniti srpski štand, da razume oskudicu, ali ipak daje jedan predlog:

– Možda, ako bi u Beogradu bio prodat neki od skupih državnih službenih automobila, tako bi bili pokriveni putni troškovi pisaca. Iako je Frankfurtski sajam pre svega poslovni, pruža dovoljno mesta za sve, a pošto smo mi mala zemlja, dobro bi bilo da nas ima svuda.

Među piscima koji se ne slažu sa mišljenjem (i nekih izdavača) da književnicima nije mesto na sajmovima knjiga, jeste i Marija Knežević, čije su knjige prevedene u Austriji, Poljskoj, Rusiji, Engleskoj. Ona kaže da će srpski štand bez pisaca u Frankfurtu, u najmanju ruku delovati čudno, jer će književnici na drugim izlagačkim mestima svakako biti prisutni, a dodaje i to da „nekulturna lokalna politika” pogubno utiče na srpsku kulturu. 

Marina Vulićević

objavljeno: 02.10.2012.

Nastavak na Politika...