Izvor: Sportski Žurnal, 30.Apr.2011, 01:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Beogradski maraton: I srpski i svetski

Neposredno uoči ovogodišnjeg 24. Beogradskog maratona, objavljeni su rezultati Stratedžik marketinga o tome šta Beograđani smatraju najvažnijim događajem u svom gradu. Na uzorku populacije od 6.000 ispitanika, na drugom mestu našla se najmasovnija sportska manifestacija u Srbiji po broju aktivnih učesnika. Ispred je samo Sajam knjiga, a u konkurenciji su bili: FEST >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << , Sajam automobila, BITEF...

Razgovor sa direktorom Beogradskog maratona, Dejanom Nikolićem, započeli smo od tog momenta, konstatacijom da – uspeh obavezuje.
– Na istoj poziciji bili smo prilikom jednog ranijeg istraživanja, pre 15–tak  godina, samo tada iza Večitog derbija fudbalera Crvene zvezde i Partizana – prisetio se Dejan Nikolić. – Obaveze, koju spominjete, bili smo svesni još tada i novi plasman na drugo mesto pokazuje da smo odgovorili na nju.
U biciklizmu postoji pravilo da trku dobija onaj ko je stalno pri vrhu, ne mora čak da pobedi ni u jednoj etapi. Beogradski maraton je, očigledno, nosilac „žute majice“ među događajima po ovim kriterijumima?
– Drago nam je, izuzetno, da sugrađani poštuju, prepoznaju značaj i potencijal ovoga što činimo više od dve decenije. Ovoga puta smo  organizaciono bili najuspešniji, dakle stalno se trudimo da budemo još bolji, bar u nekom delu da se poboljšamo.
Poznato je da je promotor, Roza Mota, bila oduševljena, ali to bi neko mogao da protumači kao deo njene uloge, da nije tako značilo bi da ni ona nije obavila svoj deo posla kako treba. Imate li mišljenja nekog drugog?
–Dobili smo izuzetno mnogo pisama. Vrhunski trkači, menadžeri, kao i poslovni ljudi koji su bili na mnogim maratonima i imaju mogućnosti da uporede, ocene, nisu krili oduševljenje. Tako nam se, na primer, Holanđanin Žak Valentin, menadžer „Asiksa“ za Evropu, javio porukom doslovno čim je stigao na posao u ponedeljak u sedištu u Londonu, što je naglasio, pa je dodao: „Došao sam u izviđanje kako se organizuje vaš događaj, a otišao sa utiscima da je reč o velikoj manifestaciji. Video sam prelep  grad sa divnim ljudima. Siguran sam da su svi uživali u takvom događaju. Nije mi žao što nisam bio u Londonu na maratonu istog dana“. Znate, to nisu uobičajene rečenice iz kurtoaznih pisama. Nije slučajno što je u pismu naglasio da će se „Asiks“ truditi narednih godina da unapredi trčanje u Srbiji. Rečenica „veliki događaj, predivan grad i ljudi“ najčešća je u porukama ostalih. Mnogi dođu sumnjičavi, jer su navikli da u vestima iz našeg glavnog grada uglavnom vide drugačije slike...
...svojevrsne trke nezadovoljstva?
– Možda u nekoj slobodnijoj verziji može i tako da se kaže, a onda dožive potpuno drugačiji Beograd, onaj iz Trke zadovoljstva sa 25.000 ljudi, kako su najčešće procenili mediji. Nema boljeg načina da se proširi glas kako je kod nas zaista nego da oni koji su došli kažu drugima, prijateljima, rođacima, kada se vrate u svoje sredine, šta su doživeli. To je kao kada dođete s letovanja i pričate kako je bilo. Nema jačeg od ličnog iskustva.
Broj trkača – turista iz inostranstva ove godine bio je veći nego ikada?
– Da, oko 650 iz 36 država sa svih kontinenata. Dolazili su grupno, iz Slovenije autobus sa njih 150, uglavnom polumaratonaca i maratonaca, pa iz Slovačke, Italije, Francuske, Velike Britanije... Ne nosi Beogradski maraton takvo ime samo zato što se odvija u Beogradu, već zato što ima veliki značaj i potencijal za mnoge oblasti u glavnom gradu: privredu, turizam, kulturu. Godinama već sarađujemo sa turističkim organizacijama Srbije i Beograda,  a od ove godine sa Turističkom agencijom „Kon Tiki“ koja je napravila poseban maratonsko–turistički program za dolazak u naš grad. Još jedna značajna karakteristika je da smo od 24. izdanja postali značajan deo akcije „Beograd 2020“, a to je da naš glavni grad dobije zvanje Evropske prestonice kulture 2020. godine...
Nedavno je na sastanku Borda direktora Svetskog udruženja maratona i uličnih trka, održanom u našoj prestonici, rečeno da Bostonski maraton donese svom gradu 126 miliona dolara ili Njujorški svom 250 miliona. Zna li se koliko je naš grad zaradio?
– Glavni i veliki gradovi ekonomskih velesila sveta: Japana, SAD, Rusije, Kine i drugih država, imaju maratone, što dosta samo po sebi govori. Inače, nemamo osnova da izvedemo računicu, ali moraćemo da uđemo i u tu vrstu analize.

Kako to rade u SAD?
– Imaju kategorije direktnih i indirektnih korisnika. Dobit je ne samo smeštaj u hotelima već i kupovina sladoleda i slično. Uz svakog od trkača u proseku idu dva pratioca, da tako kažem običnih turista. Međutim, ne treba zaboraviti ni oko 1.000 trkača iz drugih gradova naše zemlje. Svi oni kupe bar nešto u glavnom gradu.
Kako da taj broj bude još veći?
– Već ovim sistemom prenošenja poruka s jednog na drugog trkača–turistu dobićemo sledećih godina mnogo više učesnika, naravno ako ne bude prevelikih turbulencija u državi, jer se to sve negativno odražava i na naš rad. Produženje roka za završetak trke sa pet na šest sati, već je mnogo doprinelo da dođe veći broj maratonaca amatera. Ne moraju da budu najutreniraniji. U Londonu u humanitarne svrhe ljudi završavaju maratone posle nekoliko dana, grad im to omogući. Poznati su primeri čoveka koji je u starom ronilačkom odelu prešao 42 kilometra, na primer ili vukući zmaja, simbolično predstavljajući Svetog Đorđa, zaštitnika Engleske u borbi za pomoć deci obolele od nemani zvane rak. Na takav način Londonski maraton je 2010. prikupio 47 miliona funti u dobrotvorne svrhe – ukazuje Dejan Nikolić. – Za ovogodišnji maraton smo prijavljivanje internetom počeli u decembru 2010, ranije nego ikada, a za naredni ćemo još pomeriti taj rok.
Šta novo spremate za 25. izdanje?
– Ma koliko da je duga tradicija nikada ne smeš da uđeš u kolotečinu i postaneš dosadan, već da uvek unosiš nešto novo, sveže, zanimljivo. Ono što u ovom trenutku mogu da otkrijem jeste intenziviranje saradnje sa „Kon Tikijem“, TOS–om i TOB–om, kako bi se uz još atraktivnije programe i promociju, pojačala dinamika i doveo što veći broj, domaćih i stranih trkača. Da bismo bili još masovniji intenziviraćemo akciju među damama na Ženskoj trci u septembru. Kada se pre 15 – tak godina čuvena američka voditeljka Opra Vinfri, sa ne baš atletskom građom, pojavila na Njujorškom maratonu i završila trku na 42,195 kilometara, to je bio znak pripadnicama lepšeg pola da sve one mogu isto da učine i sada su brojnije od muškaraca na stazi. Sličnu poruku prenećemo i našim damama, kojih je ove godine bilo više nego ikada. Obezbedićemo im na vreme programe priprema, a biće i mnogo drugih aktivnosti već u bliskoj budućnosti...

Nastavak na Sportski Žurnal...