Izvor: Blic, 14.Nov.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaraženo desetoro mališana
BANJALUKA - Roditelji i javnost u Srpskoj zabrinuti su zbog povećanog broja obolelih od meningitisa, bolesti koja je neuobičajena za ovo doba godine, ali u Institutu za zaštitu zdravlja poručuju da nema mesta panici jer se radi o blažem, odnosno o virusnom obliku oboljenja.
U protekle dve sedmice na Kliniku za infektivne bolesti u Banjaluci primljeno je deset pacijenata, među kojima devetoro dece od četiri do 12 godine i jedna odrasla osoba stara 43 godine, jer su oboleli >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od seroznog (virusnog) meningitisa.
„Ovo je neuobičajeno veliki broj obolelih za ovo doba godine. Šest pacijenata je iz Banjaluke, dvoje iz Laktaša i po jedan iz Prnjavora i Ribnika”, objasnila je načelnica ove Klinike Zdravka Kezić.
Istovremeno, pre tri dana na infektivno odeljenje Opšte bolnice „Sveti apostol Luka” u Doboju smeštena je jedna pacijentkinja obolela od ove bolesti.
„Reč je o šesnaestogodišnjoj devojčici iz Doboja koja je kod nas primljena sa simptomima septičkog stanja virusnog meningitisa. Devojčica nije u životnoj opasnosti i oporavlja se”, rekao nam je portparol bolnice Ljubinko Đurić.
Međutim, prema podacima Instituta za zaštitu zdravlja RS, samo troje ljudi obolelo je od virusnog meningitisa, dok se za dva slučaja sumnja da je reč o ovom oboljenju.
„Situacije je u potpunosti pod kontrolom i nema mesta za paniku, jer je reč o seroznom ili virusnom meningitisu. To je blaži oblik ovog oboljenja koji se leči strogim mirovanjem”, potvrdila nam je portparol Instituta Milka Mrđa i dodaje da su uzroci ovog oboljenja uglavnom virusi. Ona kaže da vakcina protiv ove bolesti postoji, ali da se na daje u redovnom ciklusu vakcina jer ne štiti od najčešćeg oblika meningitisa koji je tipičan za prostor bivše Jugoslavije.
Inače, virusni meningitis obično je blaži oblik bolesti, a manifestuje se simptomima sličnim gripu - povišena temperatura, mučnina ili povraćanje. Najčešće se javlja leti i početkom jeseni, a prenosi se zagađenom hranom ili vodom. Oboleli se obično oporave bez primene terapije i često može proći nezapaženo i retko ima ozbiljne posledice.
Higijena kao preventiva
Put prenosa ove bolesti je različit. Neki se šire direktnim putem preko respiratornih kapljica (kašljem i kijanjem) i prljavim rukama, a neki indirektnim kontaktom (preko čaše, telefona) vodom i hranom. Pod vodom se podrazumeva voda za piće, ali morska i bazenska voda koje takođe mogu da budu zagađene. Najefikasnije preventiva je briga o ličnoj higijeni i obavezno pranje ruku pre jela i posle upotrebe toaleta.
