Izvor: Blic, 05.Jan.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zalihe 355 miliona barela
BANJALUKA - Na osnovu podataka prikupljenih u istraživanjima pre rata utvrđeno je da u BiH postoje rezerve sirove nafte na području Bosanskog Šamca, Orašja, Tuzle i Lopara. Procenjuje se da ova četiri lokaliteta imaju zalihe od oko 355 miliona barela ili oko 50 miliona tona sirove nafte.
Prva ozbiljnija i veća istraživanja nafte u BiH obavljena su od 1963. do 1991. godine u okviru projekta „Severna Bosna” u koji je uloženo 2,5 miliona američkih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dolara i projekta „Dinaridi” koji je finansirala američka kompanija „Amoco”. Tada je procenjeno da se južno od Šamca nalaze rezerve od 64,5 miliona barela, na području jugozapadno od Orašja čak i do 108,4 miliona barela, dok se u tuzlanskoj regiji nalazi 99,8 miliona barela, a kod Lopara 83,2 miliona barela nafte.
U istraživanja nafte i plina u BiH do sada je uloženo 150 miliona američkih dolara, a rezultati su pokazali opravdanost daljih istraživanja novih lokaliteta. Dokaz tome je i tuzlansko prigradsko naselje Bare, gde u dvorištima kuća na nekoliko mesta izvire nafta i otiče u obližnju rečicu.
Šef Odseka rudarstva i geologije Tehnološkog fakulteta Banjaluka profesor Milan Đudurović kaže da su kapaciteti sirove nafte poznati i da je urađena i kartografija ležišta, a i Rafinerija nafte Brod izgrađena je u blizini ležišta kako bi se što više skratio put od izvora do mesta gde bi se sirova nafta prerađivala.
- Međutim, bušenje rupa i vađenje nafte je dosta skupo jer se nafta u tim delovima nalazi na dubinama većim od 1.000 metara. To automatski povećava i cenu nafte koja tu bude vađena pa je zbog toga eksploatacija ostavljena za kasnije, odnosno sve dok ima gde da se vadi jeftinija nafta i dok ima dovoljno povoljnijih rezervi - objašnjava Đudurović.
On očekuje da će i istraživanja sirove nafte biti definisana u jednom paketu jer je ruski „Gasprom” zainteresovan i za naftnu industriju Srbije. Osim toga, Srbijom prolazi i naftovod koji će snabdevati Rafineriju Brod sirovom naftom iz izvorišta u Kaspijskom moru, tako da se otvaranje bušotina u Posavini može očekivati u budućnosti.
- Takve bušotine postoje i u Hrvatskoj, u blizini Siska i Kutine, ali oni su eksploataciju počeli pre više od 20 godina, tako da im je lakše održavati proizvodnju - dodaje Đudurović.
Pomoćnik ministra za rudarstvo i geologiju Branislav Adamović kaže da je Dejtonskim mirovnim sporazumom i ustavima RS i FBiH precizirano da entiteti upravljaju mineralnim resursima, što znači da samo entitetske vlade mogu doneti rešenja o koncesiji za istraživanja i korišćenje nafte i gasa.
- Imamo dva područja koja su ekonomski interesantna za otkrivanje ležišta nafte, a to je područje Posavine i Istočne Hercegovine. Naftno-geološka istraživanja teritorije RS rađena su niz godina, a sa prekidima su trajala oko 100 godina. Osim tuzlanskog basena, najveći deo perspektivnog područja nalazi se na terenima severoistočnog dela RS i Hercegovine - kaže Adamović. Inače, BiH godišnje uvozi milion i po tona goriva vrednog gotovo dve milijarde KM, a skoro polovina naftnih derivata na tržište BiH stiže iz rafinerija Rijeka i Sisak, a ostale količine uvoze se iz Srbije, Rusije, Mađarske i Slovenije.
Kriza 1973. „otkrila” bušotine
Povod da u BiH počnu prve potrage za naftom bila je naftna kriza 1973. godine kada je cena sirove nafte porasla pet puta. Te godina sarajevski „Energoinvest” dobio je koncesiju za istraživanje, a poslove su obavljali stručnjaci Rafinerije nafte Brod. Do početka rata u BiH novac za istraživanje nafte i plina izdvajan je prema potrošnji nafte u pojedinim republikama i tim novcem finansiran je projekat „Severna Bosna”.
