Izvor: Blic, 26.Mar.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakon štiti batine
BANJALUKA - Više od godinu dana od kada je stupio na snagu, Zakon o zaštiti od nasilja u porodici nije pomogao skoro nijednoj žrtvi, a banjalučka Sigurna kuća je i dalje prazna, upozorava organizacija „Udružene žene". Nadležni tvrde da se ovaj dokument mora menjati zbog neusaglašenosti sa Zakonom o prekršajima, ali niko nema precizno objašnjenje zbog čega se ne izriču zaštitne mere i mere prema nasilnicima.
Prema podacima „Udruženih žena", na osnovu ovog zakona >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izrečena je samo jedna zaštitna mera u sudu u Istočnom Sarajevu, a ostali slučajevi bili su sporni.
Komplikovan problem
Precizna objašnjenja o samom postupku u slučaju nasilja nismo uspeli da dobijemo ni iz Prekršajnog odeljenja u banjalučkom Osnovnom sudu jer je to, kako su nam rekli, složena problematika koja zahteva dužu pripremu. Odgovore su obećali za nekoliko dana.
U Ministarstvu pravde, međutim, ni iz više pokušaja nismo uspeli da saznamo dokle se stiglo sa izmenama zakona jer je predsedavajuća radne grupe Snežana Marjanac uglavnom na službenom putu i, po rečima njenih kolega, jedina koja ima relevantne podatke.
- U ovom zakonu nasilje u porodici je okvalifikovano kao prekršaj, a po novom Zakonu o prekršajima prekršajna odeljenja u sudovima za to nisu nadležna - kaže Lana Jajčević. Ona objašnjava da je zbog toga banjalučka Sigurna kuća već tri meseca prazna, jer žrtve nasilja ne mogu da budu zbrinute bez naloga suda.
- U startu smo tražili da i u Zakonu o zaštiti od nasilja ovo delo bude okvalifikovano kao krivično, jer je takva odrednica i u Krivičnom zakonu RS. I sada smatramo da su neophodne takve izmene - kaže Jajčevićeva. Ona naglašava da je Ministarstvo pravde RS oformilo radnu grupu za izradu nacrta izmena Zakona o zaštiti od nasilja u porodici u kojoj će učestvovati i „Udružene žene", ali da taj posao još nije i praktično započeo.
U Džender centru Vlade RS objašnjavaju da će se o eventualnim izmenama ovog zakona voditi javna rasprava, ne sporeći da se on, praktično, ne primenjuje.
„Odredbe Zakona o zaštiti od nasilja kojima se propisuju organi zaštite, njihovo postupanje u slučaju nasilja, načini pokretanja prekršajnog postupka, vrsta zaštitnih mera, mesna nadležnost suda, hitnost izricanja mere i donošenje rešenja nisu usaglašeni sa Zakonom o prekršajima - kažu u Džender centru.
Zato izmene zakona, kako tvrde, predviđaju efikasnije pokretanje prekršajnog postupka, kao i da se mera zbrinjavanja žrtve više neće izricati sudskim rešenjem, već će za to biti odgovorni centri za socijalni rad.
Takođe se predviđa novčana kazna za članove porodice koji ne prijave nasilje nad detetom, zabrana fizičkog kažnjavanja i ponižavanja u vaspitanju dece i proširuje spisak osoba koje se smatraju članovima porodice.
Još nema informacija kada će javna rasprava biti održana, ni kada bi izmene zakona mogle da uđu u parlamentarnu proceduru.
