Izvor: Blic, 04.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za sina palog borca nema mesta u Domu
GRADIŠKA - Uprkos velikoj želji da posle odličnog uspeha u srednjoj Medicinskoj školi u Gradiški nastavi studije medicine u Banjaluci, gde je položio prijemni ispit, Milan Selak, sin poginulog borca VRS Mirka Selaka, moraće da odustane od fakulteta jer nije primljen u studentski dom, a novaca za privatni smeštaj nema. Milanova majka Zora ostala je bez posla, a montažna kuća u kojoj žive je dospela na doboš jer nisu u prilici da vraćaju kredit.
Time će se želja ovog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << primernog mladića, koji je svaki slobodan dan koristio za volontiranje u gradiškoj Opštoj bolnici, raspršiti kao balon od sapunice.
„Konkurisao sam za smeštaj u studentskom domu, ali su me odbili, ne zadovoljavam kriterijume. A to mi je bila jedina šansa da se školujem od skromne invalidnine. Tih 200 maraka može podmiriti samo hranu i mali deo troškova", kaže razočarano Milan Selak, koji je imao samo pet godina u vreme očeve pogibije. Njegova majka Zora bila je zaposlena bivšoj „Službi platnog prometa RS" u Gradiški, gde je tokom transformacije proglašena tehnološkim viškom. Prethodno je od matične ustanove SDK dobila stambeni kredit koji nije bila u prilici da vrati, a onda je „Razvojna banka" pokrenula sudski spor.
„Presuđeno je na moju štetu i sada svakodnevno očekujemo deložaciju iz kuće koja je delom izgrađena i solidarnošću bivših kolega i suseda. U inat zdravstvenim problemima, uporno pokušavam da pronađem bilo kakav posao, ali ništa od toga. Snalazim se na svaki način, samo da bismo preživeli, noćima ne spavam zbog brige, ali od toga nikakve koristi", kaže Zora Selak, koja se za pomoć obratila ministarstvima prosvete i kulture i boračko invalidske zaštite RS. Ekspresan odgovor stigao je od Ministarstva prosvete i kulture, s potpisom ministra Antona Kasipovića, u kojem piše da oni razumeju tešku materijalnu situaciju Zore Selak i podržavaju aktivnosti u ostvarivanju zakonom predviđenih prava za Milanov smeštaj u Studentski dom „Nikola Tesla" u Banjaluci. Međutim, u tom ministarstvu navode da je smeštaj studenata u nadležnosti komisije koju imenuje upravni odbor ustanove studentskog standarda. O drugim vidovima pomoći ovom talentovanom i marljivom zaljubljeniku u medicinu, ni reči. Tako će za Milana Selaka, željnog znanja i života, ukoliko se u krutoj državnoj administraciji nešto ne promeni, akademska godina završiti pre nego što je i počela.
Zora: Čekaju da nas izbace iz kuće da bi nam pomogli!
Zora Selak je do 2001. godine stanovala u iznajmljenim kućama, nakon što je njen suprug Mirko, bivši radnik „Plantaža", poginuo u Vozući 1994. Kao udovica i socijalni slučaj, dobila je 30.000 KM kredita od SDK. „Tražila sam pomoć u opštini, ali moj problem niko nije ozbiljno shvatio, valjda čekaju da nas isteraju iz kuće da bismo stekli pravo na smeštaj", kaže Zora. Željko Damjanović, načelnik Odeljenja za boračko-invalidsku zaštitu, zatečen je ovakvom situacijom. „Ako mislite da mi možemo preuzeti otplatu kredita, to nije realno jer ne postoje zakonska rešenja za takav postupak, pogotovo nakon sudske presude. Osim stambenog zbrinjavanja dodelom stanova, maksimalan iznos koji je prema našim pravilnicima moguće dodeliti za izgradnju je 8.000 KM, što je mnogo manje od 29.000, koliko je Zora dužna", rekao je Damjanović.
