Izvor: Blic, 12.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za nadnicu straha
Trojica molera na visokoj platformi okačenoj o sajle na banjalučkim neboderima tokom proleća pobuđuju veliku znatiželju i izazivaju zebnju među prolaznicima. Oni se svakog jutra na radno mesto pentraju uz zidove pedesetak metara visoko.
Slavko Dakić iz Ivanjske kod Novog Grada, Vito Zagorac iz Donjeg Vakufa i Dejan Srijemac iz Bosanske Bojne kod Velikle Kladuše, svi nastanjeni u Gradiški gde su zaposleni u preduzeću „Tin invest", ne plaše se visine.
- Od 150 >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << radnika, niko drugi osim nas trojice nije imao dovoljno hrabrosti za ovaj posao. Bio je još jedan moler u našoj grupi, ali nakon nekoliko dana priznao je da više ne sme na neboder pa je prebačen na drugo radilište. Valjda mu je supruga rekla da ne želi mlada ostati udovica i postavila ultimatum, neboder ili ja - priča Dakić napominjući da je ovo jedini lif u gradu koji vozi s vanjske strane zida.
- Duplo smo plaćeni, imamo nadnicu za posao i za strah, a nakon tri sata rada isto toliko odmaramo - dodaje Zagorac. Kaže da su najviše novca uštedeli na pivu jer od kada ovde rade, alkohol je isključen.
- Ah, ovde nema pogađanja, ili glava ili piva - duhovito dodaje Dakić kojeg većina stanarki koje mu dodaju kafu kroz prozor zove Brko.
Tokom nevremena i oluje prošlog vikenda doživeli su i prvo iskustvo na visini.
- Čim se naoblači, odmah se spuštamo na zemlju. Pošto je lift na sajlama pričvršćenim tegovima na vrhu i dnu zgrade, iznenadni udari vetra nas bacaju i po pet metara od zida. Dešavalo se i to, ali bez posledica. Jedino nam je tada sva nadnica upisana na strah. Narod koji nas je gledao je vrištao, a mi smo bili smireni pokušavajući da se uhvatimo za prozor i za balkon - opisuje Dejan Srijemac iskustva s banjalučkih nebodera. Gradiški moleri su nam takođe ispričali da su na početku posla nekoliko sati visili na polovini nebodera jer im je grana poremetila osigurač u liftu a oni nisu znali gde je kvar, ali to je već bilo poodavno.
Posao su već prepolovili, a celo naselje u kojem fasade nisu obnavljane dvadesetak godina sada su dobile novi, proletnji sjaj u najlepšem i najvećem gradu RS.
