Izvor: Blic, 07.Okt.2016, 18:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za čuvanje viška novca BANKE u BiH platile 700.000 KM
Komercijalne banke u BiH su za svega dva meseca platile Centralnoj banci BiH 700.000 KM na osnovu viška novca koji im čuva.
Naime, Centralna banka BiH je 1. jula ove godine uvela negativnu kamatnu stopu bankama, odnosno počela je da im naplaćuje čuvanje novca koji predstavlja višak iznad obavezne rezerve.
Sekretar Udruženja banaka BiH Mijo Mišić kaže da su banke, u trenutku objave ove odluke, na računu CBBiH držale oko 2,5 milijardi KM, koji im je predstavljao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << likvidni višak.
Pročitajte još:
- Tada se moglo zaključiti da će po ovom osnovu bankama biti naplaćeno oko pet miliona KM na godišnjem nivou. Banke će sada, eventualno, novac usmeravati na kratkoročna kreditiranja, ali ne mislim da će to biti tako značajno, s obzirom da se radi o avista sredstvima, koja imaju ograničenje plasmana. Po odlukama regulatora može biti plasirano samo 15 odsto od ukupnog iznosa tih sredstava – istakao je Mišić.
Glavni cilj Centralne banke zbog kojeg je donela ovu meru je da se podstaknu banke da novac investiraju kroz kredite privredi i stanovništvu.
- Međutim, ovo će se prvenstveno odraziti na to da će banke dodatno smanjiti kamate na depozite. U nekom dužem periodu možda bi se moglo odraziti i na pad kamatnih stopa na kredite – smatra Mišić.
Dodaje da je pre nekoliko godina CBBiH davala minimalnu, pozitivnu kamatu na čuvanje novca, pa je ukinuta i sada je došlo do negativne stope.
- Centralna banka je morala da donese ovu odluke jer se tako isto ponašaju institucije gde ona odlaže sredstva. Taj višak koje imaju banke čine kratkoročni, neoročeni depoziti, kao i držanje sredstava na računima pravnih lica . To je višak tekuće dnevne likvidnosti koje su banke do sada uglavnom držale kod Centralne banke – rekao je Mišić.
Član Udruženja ekonomista RS “SWOT” Marko Đogo ističe da je bilo vreme da se Centralna banka uključi u problem nedovoljnog podsticaja privredne aktivnosti u BiH, jer je decenijama spavala.
- Međutim, mala je, ipak, verovatnoća da će ova odluka naterati banke da povećaju svoju kreditnu aktivnost. Negativna kamatna stopa postoji i u najvećim evropskim bankama tako da je sada pitanje hoće li banke negativnu kamatu plaćati našoj CB ili nekoj inostranoj. Bankama je, ipak, sigurnije da plate Centralnoj banci da im čuva novac dok ne nađu nekog kvalitetnog klijenta koji će se pojaviti tek kada dođe do oporavka privrede – istakao je Đogo.
Moguće veće kamate na kredite
- Ne verujem da će ova odluka uticati na smanjenje kamata na kredite, nego naprotiv – može ih povećati. Ako banke nemaju dovoljno klijenata onda postojećim, kvalitetnim klijentima moraju povećati kamate. Ukoliko bi pronašle nove klijente onda bi kroz mogle da nadoknade gubitke. Međutim, rast kredita zadnjih sedam,osam godina se kreće stopama od 2-3 odsto što ne govori o pronalasku novih klijenata – naglašava Đogo.
