Izvor: Blic, 21.Avg.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vračeva volja je zakon
BANJALUKA – Napadi lokalnih razbojnika naoružanih mačetama, malarija, otrovne zmije i škorpioni, nesigurni putevi i mostovi u džungli... dočekali su pre osam meseci u Liberiji Aleksandra Arnauta, inspektora MUP RS, koji se pridružio UN misiji u ovoj zapadnoafričkoj zemlji na obali Atlantskog okeana.
Dobra zarada i želja za upoznavanjem stranih kultura uz profesionalno usavršavanje bili su presudni kada je Aleksandar odlučio da napusti Banjaluku i krene put Monrovije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << glavnog grada Liberije, odakle je raspoređen u policijsku službu UN smeštenu u gradiću Ganta.
- Nadgledamo i obučavamo lokalnu policiju koja je nenaoružana. Pomažemo im u istragama, ali i kontrolišemo njihov rad, posmatramo kako se ponašaju u službi i kako postupaju sa zatvorenicima. U Liberiji ima mnogo kriminala, prestupnika... Meštani se neretko sami obračunavaju, linčuju prestupnike. Zemlja je siromašna, narod neobrazovan, a dugogodišnji građanski rat je izazvao stravične posledice - priča Aleksandar, koji bi krajem ove godine trebalo da završi misiju i vrati se kući u Banjaluku. Potpisao je ugovor na godinu dana, a mesečno zarađuje više od 4.000 dolara.
Na prvom zadatku susreo se sa telom mrtve devojčice kojoj je ubica prvo odsekao ruku da bi je potom ubio.
- Kada smo ubicu ispitivali zašto je počinio ovo stravično delo, on je kratko odgovorio: „Naredio mi vrač!" Strašno je da u zabačenim seoskim područjima, do kojih se zbog močvara i blata ne može doći džipom već se do njih mora nekoliko sati pešačiti, meštani više poštuju vračeve nego zakone - priča Aleksandar.
Nedugo zatim, jedan meštanin supruzi je injekcijom ubrizgao otrov u nameri da joj prekine trudnoću.
- Nesrećna žena je umrla od posledica trovanja. Na terenu se susrećemo sa zaista teškim situacijama iako gradić u kojem radim ima svega oko 15 hiljada stanovnika. Problem su i brojni narkomani, jer u nepristupačnim predelima džungle zaseju čitava polja marihuane - nastavlja Aleksandar priču.
Dvojica Arnautovih kolega iz BiH prošle godine jedva su spasili živu glavu kada su ih u centru Monrovije mačetama napali razbojnici.
- Tukli su ih po glavi u nameri da im otmu vozilo i pare. Na sreću, spasili su ih drugi službenici UN. Nekad napadnu čoveka zbog pet, deset dolara ili mobilnog telefona, ali ja lično nisam imao tih problema. Kuća u kojoj smo smešteni ograđena je zidom i bodljikavom žicom, na prozorima i vratima postavljene su zaštitne šipke - kaže Arnaut.
U Liberiji mu, dodaje, najviše nedostaje porodica – supruga Nataša, sin Dušan i kćerka Andrijana.
- Ne nameravam da produžim misiju iako nam je dozvoljeno da produžimo službu za tri do pet meseci. Godinu dana u Liberiji nije lako izdržati, ali znanja i iskustva koja sam stekao u Liberiji mnogo će mi profesionalno pomoći kada se vratim u Banjaluku - uveren je Aleksandar Arnaut.
Zemlja bez struje
U Liberiji nema struje. U većim gradovima meštani i pripadnici UN misije koriste agregate. Rat u ovoj zemlji trajao je 14 godina, sa kraćim prekidima sve do 2003. godine, zbog čega je zemlja i danas jako siromašna iako je bogata rudama.
Yu-kolege u misiji UN
Zajedno sa Arnautom krajem prošle godine u Liberiju je otputovalo još deset njegovih kolega iz RS i FBiH.
- Tamo smo upoznali mnogo vojnika i policajaca iz Srbije, Hrvatske i Crne Gore koji su takođe u UN misiji. Često se družimo i odlično slažemo, a posebno je zadovoljstvo raditi i sa stranim stručnjacima - kaže Arnaut.
