Izvor: Blic, 23.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada želi da kontroliše sudove
Predsednik Upravnog odbora Udruženja sudija RS Mladen Ružojčić tvrdi da neki političari uporno nastoje da sudsku vlast vrate pod kontrolu izvršne i zakonodavne vlasti.
- Samo tako se mogu shvatiti izjave u kojima se traži smanjenje novca za rad sudova i sudijskih plata i vraćanje izbora sudija u nadležnost zakonodavne vlasti - kaže Ružojčić u intervjuu „EuroBlicu". On, istovremeno, ocenjuje da je medijska slika o sudovima i sudijama na veoma niskom nivou i da je u takvim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << okolnostima teško očekivati da se sudijski posao ceni, a sudije poštuju i uvažavaju.
„Jedan od načina na koji se pokušava ugroziti sudska nezavisnost jeste i nepoštovanje zakonskih obaveza prema sudovima i sudijama. Pre svega, mislim na kršenje odredaba Zakona o sudovima koje obavezuju zakonodavnu i izvršnu vlast da obezbede novac za nesmetan rad sudova i kojima su predviđeni odvojeni sudski budžeti i posebna procedura za izradu predloga budžeta za sudove. U stvarnosti, samo Vrhovni i okružni sudovi imaju budžete, dok osnovni i dalje ne znaju s koliko novca raspolažu. Međutim, njima se redovno odobrava znatno manje novca nego što je potrebno", objašnjava Ružojčić.
n Koliko su onda sudovi nezavisni od politike i pritisaka raznih lobija i interesnih grupa?
- Sudovi jesu nezavisni u odnosu na izvršnu i zakonodavnu vlast, a samim tim i u odnosu na razne lobije i druge interesne grupe. To je zato što sada sudije imenuje i razrešava nezavisno stručno telo, sudijski mandat nije ograničen, a plate sudija su zagarantovane. To ne znači da nema pokušaja da se nezavisnost dovede u pitanje i da takvih pokušaja neće biti i ubuduće. Osim što se sudovima odobrava manje novca, nisu poštovane ni neke druge zakonske obaveze koje se tiču statusa sudija (obezbeđenje sudijskih toga, izrada službenih legitimacija). Najupečatljiviji odnos Vlade prema sudskoj vlasti jeste uporno izbegavanje isplate regresa. Veoma je loše za državu u kojoj sudije svoja prava moraju ostvarivati na sudu. Ipak, sudije imaju sve najvažnije institucionalne garancije svoje nezavisnosti i uticaji na njihovu nezavisnost i samostalnost u donošenju odluka svedeni su na najmanju moguću meru.
n Kakav je recept vašeg udruženja za reformu pravosuđa i stvaranje uslova da sudovi i tužilaštva efikasno rade svoj posao?
- Vlada mora, pre svega, da ispoštuje zakonske obaveze prema sudovima uz obezbeđenje novca za angažovanje dodatnih sudija. Potrebno je rešiti i finansiranje sudova i omogućiti im da slobodno raspolažu novcem iz svog budžeta, obezbediti novac za izgradnju ili rekonstrukciju sudskih zgrada koje su u veoma lošem stanju, fizički odvojiti sudove od tužilaštava" Potrebne su i promene u Visokom sudskom i tužilačkom savetu BiH. Sudije u RS smatraju da nisu dovoljno zastupljene u ovom telu i da bi zakonom trebalo napraviti promene kako bi se povećao njihov uticaj na odluke od kojih direktno zavisi i rad sudova i status i položaj sudija. Trenutno, sudije čine manje od trećine sastava VSTS, pa će udruženje inicirati formiranje posebnog tela za sudije ili da se barem poveća broj članova VSTS tako da u ukupnom sastavu sudije čine najmanje polovinu.
n Imate li uvid u to koliko se novca od sudskih taksa i slično slije u državnu kasu, a koliko se vrati sudovima?
- Nažalost, tačne podatke o tome nemoguće je dobiti jer oni nisu dostupni ni sudovima, a ni javnosti.
n Koliko su tačne primedbe da su sudije dobro plaćene, ali da ne rade dobro?
- Sudijska plata mora odgovarati dostojanstvu sudijske funkcije i teretu odgovornosti koju sa sobom nosi. Istovremeno, ona mora da osigura i zaštiti sudije od bilo kakvih pritisaka i uticaja sa strane. To je posebno važno u državama sa visokim stepenom korupcije kao što je slučaj kod nas. Sudije u RS, zbog velikog broja nasleđenih starih predmeta, ulažu posebne napore da ih reše što više, pa često rade i prekovremeno iako, za razliku od svih ostalih, nemaju pravo na naknadu za prekovremeni rad. Sudije nemaju pravo ni na topli obrok, na naknadu za odvojeni život niti za troškove prevoza, ne mogu biti članovi UO, imati vlastita preduzeća i ne mogu, osim u tačno određenim slučajevima, ostvarivati prihode po nekom drugom osnovu. Da li se plata sudije osnovnog suda od 2.400 KM može smatrati adekvatnom za posao koji je u našim uslovima vrlo često povezan sa neprimerenim i primitivnim napadima posredstvom medija koji su često i na ivici medijskog linča? Pre nešto više od tri godine kada su plate sudija prvi put bile uređene zakonom, ovaj iznos je bio adekvatan. Sada takve i veće plate imaju diplomirani pravnici u bankama, preduzećima, čak i u pojedinim opštinama. To je i jedan od razloga što se na konkurse za upražnjena sudijska mesta javlja sve manji broj kvalitetnih kadrova.
n Zašto pojedini procesi, naročito parnični, traju predugo?
- Pre svega jer postoji veliki broj predmeta koji su nasleđeni odranije. Prema projektu Nezavisne pravosudne komisije, trebalo je da oni budu rešeni angažovanjem dodatnih sudija. Nažalost, za to nije obezbeđen novac, pa su ti predmeti raspoređeni u rad novoimenovanim sudijama zajedno sa novim predmetima. Naravno, pojedine sudije nemaju dovoljno stručnih znanja i veština i, pod stalnim pritiskom da završe što više predmeta, idu linijom manjeg otpora i rešavaju jednostavnije predmete, dok „teži i stariji" ostaju nerešeni.
n Kako biste vi sudove učinili efikasnijim, a sudije poštovanijim u društvu?
- Teško je odgovoriti na to pitanje jer još ne postoji i politička volja da sudovi zaista budu nezavisni i efikasni. Kada bi ona postojala, onda bi vrlo brzo bio obezbeđen novac za opremanje sudova i angažovanje dodatnih sudija u sudovima koji su opterećeni velikim brojem starih predmeta.
Politički razlozi
Ružojčić kaže da se podaci o radu sudija u sudovima RS često i namerno zanemaruju iz čisto političkih razloga. „Sudovi u RS su nesporno bolji deo pravosuđa BiH. Od ukupnog broja nerešenih predmeta u BiH, manje od 15 odsto otpada na sudove u RS. Sudije u RS u pravilu godišnje završe znatno više predmeta od normi koje su inače prilično visoke i ulažu izuzetne napore da smanje broj starih i nasleđenih predmeta. U takvim okolnostima moguće su i greške, pa i kvalitet lošiji od očekivanog", objašnjava on.
Trgovački sudovi
n Ima li potrebe da se u RS i BiH formiraju trgovački sudovi?
- Nema sumnje da su predmeti ove vrste u porastu i da zbog svoje složenosti i specifičnosti u odnosu na ostale sporove zahtevaju i posebnu pažnju. Formiranje privrednih sudova bilo bi opravdano samo ako bi doprinelo efikasnijem rešavanju privrednih sporova i povećalo poverenje stranih i domaćih investitora u naš sudski sistem.
