Izvor: Blic, 14.Sep.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Verni čuvar ljubavnih uspomena
Ispod starog betonskog mosta u selu Svodna kod Novog Grada, preko kojeg su nekada tutnjali vagoni i brektale pa prestale parne lokomotive, i sada se ispredaju mnoge i nesvakidašnje priče verno svedočeći o prijašnjem životu i načinu zabave u ovom kraju. Zovu ga mostom ljubavnih uzdaha i kada se on pomene, mnogima naviru svakojaka sećanja koja ne skrivaju od znatiželjnika.
Slobodan Bolta i Veso Vukovojac kažu da su se ispod mosta održavale igranke, odjekivala >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << muzika s gramofona, igralo i pevalo.
,,To je bilo nešto, pola Kozare je odzvanjalo od veselja i vriske. Danju beremo kukuruz ili radimo neke druge poslove, a onda naveče ovde. Vetar šiba ispod mosta i rashlađuje, a ljubav greje", kaže Veso zagonetno se osmehujući.
Njegov sused Slobodan kaže da to nije sve jer svedočanstvo o mostu uzdaha ima još mnogo celina.
,,Kada se dođe ispod mosta, sudare se pogledi, a oči užare kao đinđuve na vrelom suncu, druga etapa je na mostu, gore gde nema svetla. E, tu se volelo i ljubilo, uzdisalo i mazilo, samo nije za novine", dopunjava Slobodan Bolta ovu priču o mostu preko kojeg davno ne prolaze vozovi, ali je i sada vrlo aktuelan.
,,Pola sela se oženilo posle utvrđene veze na mostu ili ispod njega. To je živa istina", dobacuje Nada Mutić koju smo sreli malo niše od mosta.
,,Zato ovaj most u Svodni treba proglasiti seoskim spomenikom prve kategorije, građevinu od posebnog interesa", kaže matičarka Radmila Banjac raspitujući se u poverenju koliko je njen suprug Milan vremena potrošio na mostu da mu ,,očita lekciju" kada se vrati kući.
Ovaj most kao i priča o železnici, danas žive u uspomenama i anegdotama. Simo Brdar rodom iz susednog sela Dragotinja kaže da su svi oni zakinuti u životu.
,,Mi smo u svet i civilizaciju, kretajući s ovog mosta ušli natraške, da ne kažem nešto prostije. Zato stalno kaskamo za drugima", utvrđuje Simo, a pojašnjava njegov rođak Slobodan Brdar, najveći promoter izvorne pesme ,,ojkače" i dragotinjski knez. ,,Vozovi su do Prijedora putovali u normalnom poretku, lokomotiva pa vagoni, a onda do Svodne po putnike voz je išao u rikverc. I kada okrenuti prema Novom Gradu stignemo u Prijedor unatraške, pola dana potrošimo dok nam grad i ulice ponovo ,,sednu" na pravu stranu", objašnjava Slobodan Brdar. Bez obzira što u Svodni svi tvrde da su veliki zavodnici i još veće poštenjačine, neki šumar u penziji nam ispriča i drugačiju priču. ,,Dok su vozovi češće prolazili, a u selu bilo puno mangupa, onda su kondukteri već od Novog na pravcu iz Zagreba prema Banjaluci i Doboju budili putnike glasno ih upozoravajući. ,,Gospodo putnici, čuvajte džepove Svodna dolazi, ustajte, ustajte"... Samo mi ime ne turajte u novine, inače bih mogao odneti gaće na štapu", reče šumar prisećajući se mladalačkih dana.
Mladi se spremaju za ljubavne podvige
Da se most ljubavi u srcima i životu Svodne neće tako brzo i lako zaboraviti, uverilo nas je i nekoliko osnovaca, učenika škole u ovom selu koji čine najmlađu ali i najpopularniju ojkačku grupu. Stojan i Jovan Janjetović, Jovan Žujić, Jovica Jelisavac i Stefan Zgonjanin na mostu vežbaju pesme kojima ih podučavaju stariji.
,,Volim vola šiljatih rogova i curicu debelih guzova. Blago meni, teško mom kaputu, praveć krevet curama po putu. Ja na vrata, ćaća pita, ko je, majka veli, propast kuće tvoje..."
.jpg)
