Izvor: Blic, 19.Maj.2011, 14:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Važnija reč roditelja od rezultata testova
BANJALUKA - Svakom maturantu koji završava osnovnu ili srednju školu veliki pritisak je izbor koju školu ili fakultet upisati, kako spojiti zanimanje kojim žele da se bave, ali i kako osigurati posao nakon školovanja. Mnogi pomoć potraže na internet prezentacijama fakulteta, starijih prijatelja koji studiraju, a nekima pomogne i test profesionalne orijentacije u školama ili privatno, kod psihologa.
Ovi testovi daju smernice đacima u odabiru budućeg zanimanja, pomažu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << im da se odluče, ali ne znače nužno da će maturanti izabrati zanimanja koja im, po testu, leže. Niko ne barata podacima koliko maturanata posluša savete i upiše zanimanje koje im odgovara jer po završenom školovanju retko ko ima kontakt sa bivšom školom.
Test profesionalne orijentacije neće učeniku reći koju školu tačno da upiše, ali će odrediti da li ima afinitete za tehničke, prirodne ili humanističke profesije. Ako test pokaže da učenik ima sklonosti za rad s ljudima, na njemu je da odabere da li želi da bude lekar, psiholog ili prosvetni radnik.
- Test neće reći da ste stvoreni za ekonomistu, već da imate pretpostavke za matematiku. Nakon testiranja psiholog treba da iščita rezultate i uputi učenika u profesije koje mogle da mu odgovaraju - kaže psiholog Ivana Đormati.
Po pravilu, rezultati testa profesionalne orijentacije trebalo bi da se poklapaju sa unutrašnjom motivacijom deteta. Ali, ako se učenik u izboru budućeg zanimanja rukovodi drugim razlozima, zbog uticaja roditelja i želje za profesijom gde je lako naći posao i dobro zaraditi, biće nepodudarnosti.
Privatno testiranje 40 maraka
Po svemu sudeći, test profesionalne orijentacije moguće je uraditi i privatno. Jedan maturant, na nagovor roditelja, test kod psihologa platio je 40 maraka. Kaže da mu je razgovor dobro došao, te da je uz pomoć psihologa spisak, na kojem su bila četiri fakulteta koje bi hteo da upiše, sveo na dva. Presudiće, kaže, razgovor sa roditeljima i ljudima koji već studiraju taj fakultet.
- Gledaju li deca da ekonomisti dobro zarađuju i lako nalaze posao, onda će njihov izbor biti ekonomija i ekonomska škola, bez obzira da li su za to. Biramo li srcem, onda ćemo izabrati ono za šta zaista jesmo. Ali roditelji danas mnogo utiču na često pogrešan izbor zanimanja deteta. Oni to rade iz najbolje namere, misleći da im olakšavaju - kaže ona, tvrdeći da maturanti srednjoškolci teško menjaju odluku koju su doneli. Onog ko je odlučio da studira građevinu, ističe, teško će pokolebati mišljenje da je više stvoren za društvene nauke. Testovi profesionalne orijentacije pokazuju da maturanti banjalučkih osnovnih škola, već po običaju, ubedljivo najviše žele da upišu Gimnaziju, zatim Ekonomsku i Medicinsku školu. U zanatlije malo ko želi. Među fakultetima i dalje su najpopularniji pravo, ekonomija, medicina...
U OŠ „Ivo Andrić" u Banjaluci, na primer, u decembru su organizovali testiranje profesionalnih interesa kada su „mali maturanti" odgovarali na oko 120 pitanja na osnovu kojih su stručnjaci mogli da definišu dečja interesovanja. Od 113 maturanata, najviše ih se opredelilo da upiše Gimnaziju, onda slede ekonomska zanimanja, Medicinska, pa Građevinska škola.
- Ispunjavanje tog testa zapravo je olakšanje svakom učeniku, s obzirom na to da u njihovom uzrastu interesovanja još nisu određena. Nekim učenicima, po njihovim mogućnostima i sposobnostima, zaista odgovara škola za koju su zainteresovani. Nakon razgovora vidimo da li su za društvene ili prirodne nauke i onda im dajemo sugestije.
Ali konačna odluka je na njima - kaže školski psiholog Tatjana Mihajlović.
