Izvor: Blic, 09.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uterano 15 miliona maraka
Kratko je vreme za ozbiljnu ocenu koliko smo uspeli da zavedemo reda u primeni propisa, ali možemo reći da se prisustvo Inspektorata značajno osetilo u RS. Povećan je broj radnika koje poslodavci legalno zapošljavaju, organizovaniji je rad inspekcija na granici i carinskim ispostavama, povećava se broj subjekata koji legalno rade - kaže direktor Republičke uprave za inspekcijske poslove Slavko Subotić.
On tvrdi da je na osnovu rada Inspektorata u proteklih godinu dana u budžet >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << RS uplaćeno oko 15 miliona KM, ali i naglašava da inspekcija ima još dosta posla jer su mnoge oblasti u takvom stanju da posla za inspektore ima i previše.
nDa li je i u kojoj meri poboljšana društvena disciplina u primeni propisa u RS?
- Inspektorat je ušao u drugu godinu rada i to je relativno kratak period za ozbiljne ocene. Ipak, povećan je broj legalno zaposlenih radnika, organizovaniji je rad inspekcija na granici, povećava se i broj sportskih kladionica, trgovaca na tržnicama, apoteka i zdravstvenih ustanova koji rade legalno. Postoje i oblasti koje smo kontrolisali, ali nismo ostvarili dobre rezultate, poput prometa i kvaliteta naftnih derivata. Nju regulišu propisi na nivou BiH i sistem koji je trenutno uspostavljen nije dobar, a uz to inspekcije nisu dovoljno opremljene. Tražili smo da nam se obezbedi pokretna laboratorija čime bismo mogli obaviti brze kontrole na terenu, što bi bilo mnogo efikasnije. Očekujem da će se to obezbediti ili u okviru postojećeg budžeta Inspektorata ili uz pomoć međunarodnih organizacija. Očekivani efekti su izostali i kod kontrole prometa alkohola jer je činjenica da se osobama mlađim od 18 godina i dalje prodaje alkohol. To je očigledno širi društevni problem u čije rešavanje bi trebalo da se uključi i porodica, škola. Slično je i sa prodajom cigareta maloletnim osobama.
nU kojoj meri je Inspektorat RS doprineo punjenju budžeta RS?
- Samo od naknada za kontrolu u spoljnotrgovinskom prometu u budžet je uplaćeno 5.426.285 KM. Na osnovu prekršajnih naloga i prijava uplaćeno je 255.000 KM, a od marta prošle godine prijavljeno je 4.223 radnika, što za uplatu u budžet RS godišnje iznosi minimalno šest miliona KM. Oduzeto je i robe u vrednosti više od tri miliona KM.
nKoji od resora u Inspektoratu je imao najviše obaveza?
- Sve inspekcije su imale dosta posla. Kontrolišemo više od 20 oblasti i sve su u takvom stanju da posla za inspektore ima i previše. Možda smo nekoga više eksponirali u javnosti, poput inspekcije rada, ali to je bilo u interesu građana jer u naš centar za prijave i pritužbe građana najviše prijava stiže upravo inspekciji rada, zatim tržišnoj i inspekciji koja kontroliše oblast urbanizma i gradnje.
nKoliko je inspekcija rada zapravo uspela da suzbije rad na crno u RS?
- Teško je reći koliko se stanje zaista poboljšalo. Od zatečenih 80.593 radnika, koliko je do sada bilo pod udarom kontrole, 6.895 nije bilo prijavljeno, od čega je naknadno prijavljeno 4.223. Međutim, problem je što u svakoj narednoj kontroli nađemo neprijavljene radnike, ali ono što smo ranije uočavali da se radnik na kratko prijavi, pa odjavi - toga ima sve manje. Pre mesec dana smo ušli u bazu podataka Fonda PIO, čime nam je omogućen uvid u kompletnu istoriju prijavljivanja i odjavljivanja radnika, i primetili da se poslodavci manje „igraju" sa inspekcijom.
nDa li je neko od inspektora kažnjen ili otpušten zbog eventualne korupcije ili mita?
- Oko deset odsto prijava građana se odnosi na rad inspektora. Ima dosta i uopštenih prijava, ali je bilo i konkretnijih pritužbi koje smo proverili. Najteže su optužbe za mito i korupciju, a što je teško dokazati i nama ne preostaje ništa drugo nego da pratimo rad tih inspektora. Imali smo tri disciplinska postupka i to je završeno sa novčanim kaznama, ali nije bilo otpuštanja.
nSa kakvim se problemima inspektori suočavaju na terenu?
- Imali smo slučajeva na nekim benzinskim pumpama u Sarajevu da inspektori nisu mogli obaviti kontrolu bez pomoći policije, u Vlasenici je bilo i slučajeva zaplašivanja inspektora oružjem... Posao inspektora nije zahvalan i zahteva veliku profesionalnost i stručnost, a da bi inspektor mogao da obavi posao do kraja, mora biti adekvatno opremljen, stimulisan i edukovan. Pokušaćemo da obezbedimo njihovu sistemsku edukaciju, poboljšamo vozni park i uspostavimo informacioni sistem na osnovu čega ćemo automatski imati sve izveštaje na raspolaganju. Do kraja godine bi trebalo da raspišemo i tender za nabavku uniformi kako bi inspektori bili prepoznatljivi.
nKoliko postojeći zakoni i propisi prate ili koče rad Inspektorata?
- Inspektorat primenjuje 124 zakona i u okviru njih oko 1.000 podzakonskih akata. U okviru informacionog sistema radimo spisak svih provera koje u jednoj kontroli inspektor treba da obavi. Te liste ćemo iskoristiti i predložiti da se određeni propisi čak i ukinu. Primera radi, još važi Zakon o društvenoj kontroli cena iz SFRJ, koji se de fakto ne primenjuje, ali je važeći. Dobar deo oblasti standardizacije i zdravstvene ispravnosti hrane je regulisan zakonima na nivou BiH, ali nisu doneseni podzakonski akti pa se zato primenjuju propisi iz bivše Jugoslavije. Problem su i kaznene mere koje su izrečene u dinarima i to smo donekle rešili primenom Zakona o prekršajima, ali su u njemu novčane kazne niske i zato je novim propisima potrebno tu kaznenu politiku regulisati.
nKoje će oblasti u narednom periodu posebno biti pod lupom inspektora?
- Redovno procenjujemo rizik u svakoj inspekciji i kroz tu procenu utvrđujemo šta je to na šta treba posebno obratiti pažnju. Govorili smo o nelegalnom zapošljavanju, a možda je situacija mnogo teža u oblasti zaštite na radu. Bezbednost radnog mesta je veći problem nego nelegalan rad jer se tu rizikuju životi. Prošle godine je devet radnika poginulo na radnom mestu, zabeleženo je više od 20 težih povreda... Svaka inspekcija ima prioritete i uzima se u obzir šta je u datom momentu aktuelno.
Primera radi, kada je reč o zdravstveno-sanitarnoj inspekciji u narednom periodu možda ćemo ređe kontrolisati zdravstvene ustanove i apoteke, a češće hranu i prehrambene proizvode. Slično je i sa veterinarskom inspekcijom koja će više kontrolisati proizvodnju namirnica životinjskog porekla.
(Ne)efikasnost sudova
Sudovima smo do sada podneli 2.708 prekršajnih i 13 krivičnih prijava, od čega je rešeno svega deset odsto, što je mali procenat. Nadam se da će se stanje promeniti jer ako mi podnosimo prijave, a sudovi ne reaguju, onda se i efekat našeg rada dovodi u pitanje, kaže Subotić.
