Izvor: Blic, 09.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukinuću problem a ne policiju Srpske
„Moja ambicija nije da ukinem policiju RS. Želim da rešim problem reforme policije jer je to problem koji nas zaustavlja na putu ka evropskim integracijama. Dakle, ja želim zapravo da ukinem problem, a ne policiju", kaže za „EuroBlic" visoki predstavnik za BiH i specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak.
On je podsetio da je ova reforma najvažnije pitanje koje BiH mora da reši ako želi da potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Najavili ste septembar kao mogući rok za postizanje dogovora o reformi policije, a već ste započeli pojedinačne razgovore sa liderima u BiH. Kakvi su prvi utisci, ima li najava o kompromisu?
- Kompromis je neophodan jer se jedino tako može rešiti ovo važno pitanje. Svi lideri u BiH su se složili da je reforma policije tehničko a ne političko pitanje i da je okvir za rešavanje tog pitanja definisala EU. Tu postoji apsolutni konsenzus u BiH i to je dobra polazna osnova za nastavak pregovora.
Kako bi buduća policija trebalo da izgleda?
- Ne želim da spekulišem kako policija treba da izgleda. Poštujem evropske okvire po kojima moramo imati zakon na državnom nivou, zajednički lanac komandovanja, zajednički budžet, kontrolu, da nema političkog uticaja na policiju i da imamo funkcionalne policijske zajednice na lokalnom nivou. To nije previše sofisticirano. Svi se jednostavno mogu uklopiti u to. Reforma oružanih snaga je model koji je pokazao da možemo imati zajedničku formaciju i trasirao put kojim treba nastaviti.
U slučaju da se u septembru postigne dogovor o policiji, da li je realno da BiH do kraja godine potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU?
- Realno bi bilo da se parafira sporazum čime bi on praktično stupio na snagu. Samim parafiranjem možemo već da koristimo povlastice koje proističu iz Sporazuma. Ključno je da se sporazum aktivira, a to bi stupilo na snagu samim parafiranjem.
Da li će uslov za to biti i usvajanje zakona o RTV sistemu?
- Naravno da je to jedan od uslova koji je vezan za proces uključivanja u evropske integracije i od toga ne možemo da pobegnemo, ali reforma policije je ključni problem koji treba rešiti. Pred BiH je 27 pitanja koje treba rešiti, ali je samo reforma policije ključna za parafiranje sporazuma. Sva ostala će se rešavati u hodu.
Utisak je da zagovarate opciju da se o reformi policije i ustava razgovara odvojeno. Kako vidite priču o ustavnim promenama i kada će ti razgovori biti nastavljeni?
- Reforma ustava je ključno pitanje za budućnost BiH, za razliku od reforme policije koja je tehničko pitanje, ali je nepotrebno dobila veliki politički uticaj. Za mene su najvažnija dva pitanja za BiH - reforma ustava, tj. redefinisanje unutrašnjeg uređenja i evropske integracije kao budućnost ove zemlje. Previše vremena je izgubljeno i čim završimo sa policijom krećemo u razgovore o reformi ustava.
Kažete da je BiH potrebno redefinisanje unutrašnjeg uređenja. Da li to znači da treba ukinuti entitete, kantone ili formirati treći entitet?
- Nisam tu da namećem mišljenje niti želim bilo šta da prejudiciram. BiH je uređena ustavom koji kaže da je BiH zemlja sa dva entiteta i tri konstitutivna naroda, i tačka. To niko spolja ne može da promeni. Ako bi i bilo promene, ona mora biti isključivo volja sva tri naroda u BiH. Ipak, činjenica je da je BiH dosta spora, da imamo ogroman državni aparat, previše vlada i parlamenta i da je to sve jako skupo. To što želimo da napravimo funkcionalniju državu, ne znači da ćemo ukidati entitete ili kantone, odnosno formirati treći entitet, protiv volje bilo kog od tri konstitutivna naroda.
Verujete li da treba razgovarati o „aprilskom paketu" ili priču o reformi ustava treba krenuti ispočetka?
- Ja mislim da je „aprilski paket" bio dobra polazna osnova, ali, nažalost, nije usvojen. Međutim, zbog političke dinamike ne možemo se vratiti unazad niti treba više govoriti o „aprilskom paketu". Treba da iskoristimo sve što možemo i da dopunimo sve što nije valjalo u tom predlogu.
Sindikati policajaca se bune zbog odluke o suspenziji 35 policajaca zbog njihove navodne umešanosti u zločine u Srebrenici, dok neki od njih tvrde da u to vreme nisu ni bili u Srebrenici. Da li ćete uvažiti neke od pritužbi i proveriti optužbe protiv ovih ljudi?
- Ubeđen sam da moja odluka od 10. jula ide njima u prilog. Konačno, treba da se utvrdi ko je od tih ljudi sa „srebreničke liste", a koju nisam ja izmislio, zaista kriv i ko je počinio zločin. Niko nikad nije rekao da su svi sa te liste krivi, ali će upravo ovaj potez konačno pokazati ko je zaista kriv a ko ne, i ko se može vratiti svom životu čista obraza.
Kako ocenjujete stanje u BiH nakon prvih mesec dana boravka ovde?
- Stanje je baš onakvo kakvo sam i očekivao, bolje je od same atmosfere u BiH. Možda je to i razumljivo zbog svih tragičnih dešavanja kroz koje je ova zemlja prošla. S druge strane, domaći političari se ponašaju kao da je BiH jedina zemlja koja ima probleme, tako da se stalno vrtimo u krug. Mislim da BiH ima samo jednu alternativu - put ka Evropi i samo jednu dilemu - koliko ćemo vremena izgubiti dok ne krenemo odlučno napred. Moja sugestija je da žustro krenemo odmah prema EU. Ne treba gubiti vreme.
Može li se očekivati „rekonstrukcija" vašeg kabineta?
- Moj kabinet je u stalnoj rekonstrukciji. Doneo sam neke odluke i pre nego što sam zvanično došao ovde. Upravo tražimo novog portparola OHR u Sarajevu i predstavnika kancelarije u Banjaluci. Ja tražim punu saradnju od svih svojih saradnika, a ne samo od partnera u BiH. Ko ne može ispuniti moja očekivanja, mora otići.
