Izvor: Blic, 23.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U vinu je blagoslov
TREBINJE - Manastiri u Hercegovini, gledano kroz istoriju, oduvek su imali važnu ulogu. U manastirskim odajama otvarane su prve škole, pisane prve knjige, donosile su se važne odluke o dizanju buna i ustanaka... Tako je ostalo do današnjih dana - istina, danas u manastirskim odajama nema klasičnih škola i nema potrebe za tim, ali se može dosta naučiti, recimo - o proizvodnji vina.
Velika potražnja u Srbiji
Velika potražnja sa „Tvrdoškim crnim" je i u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Srbiji, a otac Sava veruje kako se „tek ove godine može očekivati da to tržište bude podmireno jer je do sada bila mnogo veća potražnja od ponude". Zastupnici su „Enotrija" i „Andraks", a „Tvrdoško crno" prodaju lanci marketa „Maxi" i „Tempo", dodaje iguman Sava.
Naime, bratstvo manastira Tvrdoš kod Trebinje, preuzelo je brigu nad vinovom lozom u Trebinjskom polju, gde stari zasadi „vranca" zauzimaju 70 hektara, podignuto je još 60 hektara mladih vinograda u Popovom polju... Tako je počela proizvodnja, sad već i daleko od Hercegovine čuvenog „tvrdoškog crnog" - vina koje je kupaža „vranca", „kaberne sovinjona" i „merloa", u kojem ipak preovladava „vranac", kao autohtona sorta hercegovačkog područja.
Otac Sava, iguman manastira Tvrdoš, posetio je Bordo i najbolje francuske vinarske kuće i tehnologiju vekovima proveravanog francuskog iskustva ukomponovao u stvaranje jednog od najboljih vina sa ovog područja.
- Kad grožđe stigne iz vinograda u manastir, počinje odabir grozdova - i to ručno, tako da se za vino izabere samo najkvalitetnije grožđe. Vinarija poseduje i savremene vinifikatore u kojima alkoholna fermentacija traje od sedam do deset dana. Nakon toga vino se otače u sudove u kojim se nastavlja procec jabučno-mlečne fermentacije do meseca dana. Vino potom skladištimo u stari podrum gde obavezno odleži od šest do osam meseci i tek tada je spremno za flaširanje i piće, s punim svojstvima i odlikama koje visokokvalitetno vino treba da ima. Važno je napomenuti da smo uz modernu tehnologiju zadržali i stari način proizvodnje koji se u ovim krajevima kao tradicija prenosi s kolena na koleno - kaže za „EuroBlic" otac Sava, igumana manastira Tvrdoš, inače jedan od najzaslužnijih za stvaranje ovog izuzetno kvalitetnog vina.
Proteklih godina potražnja za „tvrdoškim crnim" bila je ogromna, i 70.000 flaša, koliko se proizvodilo, nije bilo dovoljno da podmiri potrebe svih poštovalaca koji su navikli da uživaju u blagodetima ovog manastirskog vina. Ove godine bratstvo manastira Tvrdoš spremno je da ponudi tržištu čak 250.000 flaša vina, a monasi veruju da će ta količina biti dovoljna da stigne na trpeze svih koji vole i cene „tvrdoško crno".
Podrum iz 16. veka
Kapacitet starog podruma koji datira još iz 16. veka je od 50.000 do 70.000 litara i služi samo za čuvanje vina. Interesantno je da su sve bačve u kojima vino zri - drvene, što ovom piću kojim se manastir Tvrdoš ponosi, daje posebnu notu i čini ga jedinstvenim.
- Vino je jedno od najkompleksnijih pića koje postoje na zemlji i nije slučajno da je gospod Isus Hristos upravo izabrao to piće da se ono unese u liturgiju, da ono bude prinos na liturgiji. Vino je predivno piće, pa ga mi i pravimo uvek imajući na umu i misao da će se ono koristiti u svetoj liturgiji, da je to piće koje će blagodatnošću Duha svetoga postati krv Hristova i kojima ćemo se mi i svi ostali vernici pričešćujući se postati sutelesnici tela Hristovog. Sa takvim mislima i proizvodimo i koristimo vino - priča iguman manastira Tvrdoš otac Sava, dok izlazimo iz starog podruma u kome se vekovima spremalo i čuvalo odlično hercegovačko vino.
Burna manastirska istorija
Ranije je Tvrdoš nosio naziv manastir Trebinje ili Trebinjski manastir. Rušen je i obnavljan mnogo puta u svojoj istoriji dugoj 16 vekova, ali su manastirske zidine i kule koje su se kao tvrđava uzdizale sa stene iznad Trebišnjice, od pamtiveka dominirale Trebinjskim poljem. Po narodnom predanju, zapisanom još u 17. veku, Tvrdoš su podigli vizantijski car Konstantin i njegova majka sveta carica Jelena, u IV veku. Ostaci prvobitne crkve otkriveni su u nedavnim arheološkim iskopavanjima. Tada su pronađeni i ostaci dve vizantijske grobnice, prizidane uz zidove crkve koje su nešto mlađe, a jedna od njih konzervirana je i izložena ispod staklenog poda kojim je manastir popločan.
