Izvor: Blic, 30.Jun.2008, 08:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U Bradini danas stanuje pustoš

SARAJEVO - U porti još uvek neobnovljene crkve Svetog vaznesenja Hristovog u Bradini, opština Konjic, prekjuče je osveštana spomen-ploča sa imenima 88 meštana ovog sela koji su stradali u periodu 1992-1995. godine. Spomen-ploča je otkrivena na lokaciji na kojoj su 25. i 26. maja ratne ’92. godine muslimansko-hrvatske snage, na najmonstruozniji način, ubile 22 osobe srpske nacionalnosti. Svi su bili civili. Najstariji među njima bio je 78-godišnji Radomir Kuljanin, a najmlađi Srđan >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Žuža, koji je imao samo 11 godina. Za ovaj zločin još uvek niko nije odgovarao.



U Bradinu, u kojoj godinama „stanuje" samo pustoš, jer je odmah na početku rata, takoreći u jednom danu, stanovništvo pobijeno ili proterano a njihova imovina zapaljena, došao je iz daleke Amerike, u kojoj živi većina preživelih Bradinjana, i Stevan Kuljanin.

U razgovoru za „EuroBlic" Kuljanin se, dok iz ruke u ruku premeće nekoliko sveća, priseća svih tortura kroz koje je, kao i njegovi sinovi Milenko i Mladen, prošao u zloglasnom logoru Ćelebići.

- Mazali su nam noge nekakvim lepilom, a onda su posipali barutom i palili. Suprugu Bosiljku su ubili, a kuću, iz koje su sve opljačkali, zapalili - priča on.

Stevanov prezimenjak Milan, koji je dve godine proveo u logorima, prvo u Ćelebićima, potom u tarčinskom „Silosu", a onda u Konjicu, nema snage da govori, a hoda uz pomoć štapa. „Kroz logore su prošla i moja dva sina i unuk. U Bradini su ubijene cele porodice, selo je potpuno uništeno, a sve to su uradile naše komšije", veli on.

Lazo i Milan Draganić iz Brđana kod Bradine su ostali bez oba roditelja. Otac Nedeljko je ubijen 25. maja ’92. kada je napadnuta Bradina, dok je „majka Milica, zajedno sa strinom i dedom, ubijena 26. januara ’93. u stričevoj kući". „I nas dvojicu bi sigurno ubili da nismo, samo pet minuta pre nego što su opkolili stričevu kuću, otišli kod bake", kaže Milan, koji je tada imao 10, a njegov brat 12 godina.

Priča Rade Nedžić, sestre Sretka Kuljanina, jednog od 23 Kuljanina čija imena su uklesana na spomen-ploči, „priča je strave i užasa".

- Mom bratu su odsekli glavu i doneli su je pred hotel u Konjic, gde su s njom igrali fudbal - kaže Rada i tvrdi da „postoji video-zapis, jer su to oni snimali".

Zoran Đorđić, predsednik Udruženja srpskih logoraša, koji žive u SAD i Kanadi i koji su uz pomoć preživelih Bradinjana finansirali podizanje spomen-obeležja, tvrdi da je na području opštine Konjic kroz logore prošlo više od 360 Srba. Inače, selo Bradina je pre rata imalo 175 domaćinstava, odnosno u njemu je živelo oko 750 Srba. Sve njihove kuće su zapaljene i do danas nijedna nije obnovljena.

Član Operativnog tima za traženje nestalih RS Slobodan Škrba je potvrdio „Euro Blicu" da je na području Bradine „ekshumirano 46 tela, 26 iz masovne grobnice na mestu gde je otkrivena spomen-ploča, a ostala su pronađena u neposrednoj blizini crkve".

- Posmrtne ostatke Bradinjanina Zdravka Gligorevića, jednog od 12 ubijenih Gligorevića, pronašli smo u Hrasnici, sarajevskom naselju u koje je on, prema raspoloživim podacima, doveden živ i bio je u hrasničkom logoru - kaže Škrba i napominje da „četiri, od 46 ekshumiranih tela još uvek nisu identifikovana".

Cveće i vence na otkriveno spomen-obeležje stradalim Srbima Bradine položili su predsednik Kluba delegata Srba u Veću naroda RS Staša Košarac, predsednik Saveza logoraša RS Branislav Dukić, član Operativnog tima za traženje nestalih RS Slobodan Škrba, te predsednik Udruženja srpskih logoraša koji žive u SAD i Kanadi Zoran Đorđić.

Nastavak na Blic...