Izvor: Blic, 18.Sep.2008, 06:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tužilaštvo traži mesec dana pritvora

BANJALUKA - Tužilaštvo BiH predložilo je Sudu BiH određivanje jednomesečnog pritvora za svih osam osoba, koje su u prekjuče uhapsili pripadnici SIPA, zbog sumnje da su se bavili falsifikovanjem ličnih dokumenata, potvrdio je portparol Tužilaštva BiH Boris Grubešić.

Podsetimo, po još nepotvrđenim informacijama u policijskoj akciji, koja je po nalogu državnog Tužilaštva sprovedena u nekoliko gradova RS i Brčko distriktu, uhapšeni su načelnik Sektora kriminalističke >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << policije CJB Bijeljina Vasilije Savić, komandir policijske stanice Srebrenica Željko Vidović, šef Odseka CIPS u Bijeljini Vlastimir Lazarević, službenica ovog odseka Nada Popović, šef Odeljenja za lična dokumenta u Brčko distriktu Zlatko Jašarević, njegov zamenik Pajko Simikić, te referenti u tom odeljenju Zvonimir Blažević i Anđelka Popara.

Portparol Tužilaštva BiH rekao je juče da su uhapšeni zbog prijave o rasprostranjenoj zloupotrebi elektronskog sistema BiH za izradu ličnih karata i pasoša, te da Sud BiH ima 24 časa da se izjasni o predlogu o određivanju pritvora.

Grubešić je dodao da su svi osumnjičeni saslušani u prostorijama Tužilaštva BiH, nakon čega su predati u nadležnost Suda BiH. Akcija SIPA sprovedena je u Bijeljini, Brčkom, Srebrenici, Šekovićima, Zvorniku i Srebreniku.

Ni tokom jučerašnjeg dana nadležni nisu bili raspoloženi za više informacija o konkretnim detaljima akcije i zloupotrebama koje se uhapšenima stavljaju na teret. Prema našim saznanjima uhapšena osmorka sumnjiči se za zloupotrebe prilikom izdavanja pasoša i ličnih karata.

Poslednja slična akcija sprovedena je u maju kada je u akciji SIPA, a po nalogu državnog Tužilaštva uhapšeno deset osoba sa područja Bijeljine i Brčkog. U MUP RS saznajemo da od tada nijedan lični dokumenat nije proglašen nevažećim, a u istom peridu nisu raspisivane potrage za osobama koje su eventualno koristile lažna dokumenta.

Metodologija „rada"

Kada se dobije lažno uverenje o državljanstvu na neko izmišljeno ime i prezime, nakon zahteva za izdavanje ličnih dokumenata njegovi falsifikovani podaci se ubacuju u server CIPS. Sad se javlja problem što server ne može da potvrdi da jedna osoba ima jednu ili dve lične karte. Postavlja se i pitanje postojanja sprege između radnika u matičnim službama i radnika zaposlenih u CIPS. Da li će to neko uraditi svesno ili će nesvesno biti uvučen u nezakonitu rabotu izdavanja falsifikovanog dokumenta, to je već pitanje za policijsku istragu – kaže jedan od sagovornika „EuroBlica".

U priči oko zloupotrebe ličnih dokumenata spominje se i mogućnost saradnje već procesuiranih osoba upletenih u poslove oko dilovanja droge i slične kriminalne radnje koji su u istražnom postupku dali tužilaštvima informacije o tome kkao su došli do lažnih dokumenata. U najnovijoem slučaju akcije SIPA oni se mogu pojaviti kao svedoci saradnici. E.B.

Nastavak na Blic...