Izvor: Blic, 23.Feb.2009, 06:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Trojka vratila pregovore na početak

BANJALUKA - Lider SNSD Milorad Dodik i predsednik HDZ BiH Dragan Čović smatraju da epilog njihovog sastanka u Mostaru ne predstavlja kraj prudskog procesa i da to ne znači krah pregovora o ustavnim promenama BiH. S druge strane, predsednik SDA Sulejman Tihić smatra da predlozi o izmenama Ustava BiH, koje je predstavio lider SNSD Milorad Dodik, predstavljaju korak nazad u ustavnoj reformi BiH.

Dodik kaže da prudski proces predstavlja i dalje bavljenje pitanjima kao što su podela >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << državne imovine između BiH i entiteta, te pitanje popisa stanovništva jer u procesu pregovora nije reč samo o ustavnim promenama u BiH. Naglašava

da postoji i niz drugih aktivnosti, kao što je dogovor o Brčko distriktu koji treba da doživi epilog u parlamentu BiH, odnosno da bude usvojen amandman koji su trojica lidera već usaglasili.

„Cenimo da BiH mora da bude organizovana po meri svih, a naša mera je RS. Mislim da u tom pogledu nisam bio ni malo nejasan od prvog sastanka sa gospodinom Čovićem i Tihićem. Kada sam pristajao na razgovore o teritorijalnoj organizaciji, to je značilo upravo to - da je RS nesporna, a nemam ništa protiv ako neko želi da nešto na drugom delu prekomponuje”, naveo je Dodik. On je naglasio da ako se ustavne promene ne dogode i dalje ostaje aneks Dejtonskog sporazuma, odnosno Ustav BiH.

Predsednik HDZ BiH Dragan Čović smatra da prekid sastanka lidera SNSD, SDA i HDZ BiH u Mostaru ni u kom slučaju ne znači krah procesa pregovora o ustavnim promenama BiH.

„Osnovni razlog zašto smo odlučili da prekinemo sastanak je konstatacija da nije primereno da vodimo razgovore o ozbiljnoj temi u trenutno veoma lošoj atmosferi u BiH. Rešenje je jedino moguće postići dogovorom i kompromisom, jer alternative za dogovor i kompromisa nema. Ustav BiH možemo promeniti samo dvotrećinskom većinom u parlamentu BiH”, naglasio je Čović.

Predsednik SDA Sulejman Tihić smatra da predlozi o izmenama ustava BiH, koje je predstavio lider SNSD Milorad Dodik, predstavaljaju korak nazad u ustavnoj reformi BiH.

„Jedino je BiH neupitna”, rekao je Tihić, komentarišući Dodikov zahtev da on i lider HDZ BiH Dragan Čović prihvate RS kao trajnu i neupitnu dejtonsku kategoriju.

Lider SDA Sulejman Tihić kaže da ne može prihvatiti predlog zakona o imovini BiH kojeg je u ime komisije predložio Zvonimir Kutleša, jer taj predlog smatra nezakonitim i neustavnim. On ipak smatra da prekid sastanka u Mostaru nije krah razgovora o izmeni Ustava BiH i najavio je da će biti nastavljeni za desetak dana u Gradačcu.

PDP: Legitimitet, pa pregovori

Potpredsednik PDP Slobodan Nagradić ocenio je da su mostarski neuspešni razgovori pokazali da u BiH i te kako ima političara i snaga koji smatraju da je RS privremena kategorija i da je u nekim budućim ustavnim reformama treba preoblikovati.

„Što se tiče PDP, i dalje ostajemo pri stavu da je nepotrebno ulaziti u nedefinisane razgovore o Ustavu. Smatramo da treba ostati pri platformi koju je predložio predsednik RS i da o njoj treba obaviti kvalitetnu i nepristrasnu raspravu u NS RS kako bi nakon te rasprave i zaključaka koji će biti usvojeni pregovarači u ime Srpske, ma ko oni bili, imali kapacitet i legitimitet da razgovaraju o ustavu BiH”, rekao je Nagradić.

Predsednik Boračke organizacije RS Pantelija Ćurguz podržava zahteve koje je premijer predsednik SNSD Milorad Dodik prekjuče uručio liderima HDZ BiH Draganu Čoviću i SDA Sulejmanu Tihiću. Ćurguz je rekao da su borci u RS od samog početka pregovora uvereni da niko iz Srpske „ne bi sebi dao za pravo da ni za jedan promil urušava RS”. „Nema pogađanja o statusu RS. To je nešto što se podrazumeva od samog početka pregovora trojice lidera o ustavnim promenama, najprije u Prudu, zatim u Banjaluci i prekjuče u Mostaru”, rekao je Ćurguz.

SDP: Krah šestorke

Socijaldemokratska partija BiH smatra da sastanak dela vladajuće šestorke u Mostaru predstavlja potpuni krah svih članica te koalicije. U SDP BiH ističu da sastanak u Mostaru dokazuje da je priča oko navodnog dogovora postignutog u Prudu bila samo predstava za narod kako bi mu se skrenula pažnja sa životnih problema.

Šta ko nudi

Platforma SNSD - U dokumentu u kojem se iznosi viđenje SNSD o ustavnim promenama u BiH navodi se da u novi ustav treba da bude ugrađeno pravo federalnih državotvornih jedinica na samoopredeljenje do otcepljenja koje će se utvrditi referendumom. Način donošenja odluka u Parlamentarnoj skupštini BiH treba da ostane nepromenjen, uz dodatno jačanje mehanizama entitetskog glasanja kao garanta ravnopravnosti federalnih jedinica. SNSD predlaže da se BiH može zvati savezna država BiH, a Predsedništvo BiH, uz zadržavanje tročlanog sastava i sadašnjeg neposrednog načina izbora, imalo bi rotirajućeg predsednika na osam ili 16 meseci i dva potpredsednika. Parlamentarna skupština ostaje organizovana u dva doma, uz dodatno jačanje entitetskog glasanja.

Platforma HDZ BiH - U platformi lidera HDZ BiH Dragana Čovića predlaže se formulacija po kojoj je BiH bila federalna država koja se sastoji od četiri federalne jedinice i jedinica lokalne uprave i samouprave, pri čemu jednu od federalnih jedinica čini distrikt Sarajevo. On predlaže da BiH ima predsednika i dva potpredsednika koje bira Parlament BiH iz reda poslanika u Predstavničkom domu BiH. Predsednik BiH imao bi deo samostalnih ovlašćenja, dok bi deo odluka donosio uz saglasnost potpredsednika. Izvršnu vlast obavljala bi vlada BiH koju bi činili predsednik, dva potpredsednika i ministri. Predsednik vlade i potpredsednici bili bi iz tri različita konstitutivna naroda.

Platforma SDA -U platformi SDA BiH navodi se da bi srednji nivo teritorijalnog organizovanja trebalo da bude utemeljen na evropskom principu regija zasnovanih na saobraćajnim, geografskim, privrednim i istorijskim kriterijima. Stav SDA je da administrativne linije regija (entitetske i kantonalne) ne mogu nametati bilo kakva ograničenja suprotna ovim principima, potrebno je obezbediti da nijedan od naroda nema apsolutnu većinu u regijama, a teritorijalna organizacija može se kretati od najmanje četiri do devet, optimalno pet organizacija uz distriktima Brčko i Sarajevo, kao glavnim gradom sa teritorijom od najmanje deset predratnih opština. Predviđeno je uspostavljanje institucije predsednika BiH, vlade i premijera.

Platforma predsednika RS - Bosna i Hercegovina mogla bi da bude složena država sa modelom asimetrične federacije ili sa konfederalnim elementima sa više entiteta, odnosno federalnih jedinica, od kojih je jedna RS. Ona je jedinstven, nedeljiv i teritorijalno celovit element koji samostalno, u okviru svojih nadležnosti, obavlja svoje ustavotvorne, zakonodavne, izvršne i sudske funkcije, stoji, između ostalog, u predlogu deklaracije o eventualnim ustavnim promenama koju je NS RS dostavio predsednik RS Rajko Kuzmanović.

Nastavak na Blic...