Izvor: Press, 22.Sep.2010, 01:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tajna policija u BiH sačinila čak 50.000 dosijea!

Najmanje 50.000 građana BiH bilo je pod prismotrom nekadašnje Službe državne bezbednosti. Bosna je jedina zemlja iz bivše SFRJ čijim građanima nije omogućeno da izvrše uvid u dosijee koje je o njima vodila tajna policija Građanima BiH još nije omogućeno da izvrše uvid u službene zabeleške i tajne dosijee koje je o njima sačinila nekadašnja Služba državne bezbednosti, a prema grubim procenama, u arhivama bivše tajne policije postoji >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << najmanje 50.000 dosijea o stanovnicima Bosne. Bivši obaveštajci i stručnjaci za ovu oblast tvrde za Press RS da ne postoji nijedan opravdan razlog da se ne otvore arhive tajne policije, ali da uprkos tome, to još nije učinjeno. Oni pojašnjavaju da to sprečavaju bivši visokopozicionirani službenici SDB-a, koji se i danas nalaze na visokim pozicijama u vlasti.
Država na potezu
U BiH je, tvrde naši sagovornici, apsolutno neopravdano dalje držanje u tajnosti dosijea bivše tajne službe, pogotovo što je pre nekoliko godina objavljena knjiga „Čuvari Jugoslavije" u kojoj su obelodanjena imena nekoliko hiljada bivših saradnika i doušnika tajne službe.
Dugogodišnji operativac SDB-a i bivši radnik OBA BiH Predrag Ćeranić (smenio ga bivši šef OHR-a Pedi Ešdaun) objašnjava da je Vlada Srbije još u vreme Zorana Đinđića donela uredbu da građani imaju pravo da vide svoj dosije.
- Građani Srbije su bar u jednom periodu imali pravo da vide svoj dosije, a na prostoru bivše SFRJ samo građanima BiH to nikada nije omogućeno. U Makedoniji je za to vladalo interesovanje, kao i u Crnoj Gori, gde je 2001. doneta uredba po kojoj su građani u roku od 12 meseci imali pravo da pogledaju svoje dosijee. Za razliku od Makedonaca i Crnogoraca, u Srbiji je mnogo više građana izvršilo uvid u svoje dosije - objašnjava Ćeranić.
On ističe da je istorijsko iskustvo i represija Titove tajne policije naterala građane Srbije da veruju da ih je Udba pratila. On dodaje da se ta bojazan pokazala neopravdanom, jer je tek svaki četvrti građanin koji je tražio da vidi svoj dosije stvarno i imao dosije.
- Pregled dosijea omogućen je u prostorijama službe, ali građani nisu imali pravo da fotokopiraju i snime svoje dosije. Pored toga, u tim aktima su skriveni delovi koji mogu da otkriju identitet informatora ili operativca službe. Pošto su mediji pre nekoliko godina objavili delove knjige s imenima nekoliko hiljada doušnika i saradnika bivše Udbe iz BiH, ne postoji nijedan razlog da se tajni dosijei u BiH i dalje drže pod ključem. Otvaranje dosijea je jedan od uslova za dalje evropske integracije - tvrdi Ćeranić.
On smatra da se s otvaranjem dosijea tajne policije u BiH oteže jer se ljudi koji su imali bitne uloge u predratnoj SDB BiH sada nalaze na važnim funkcijama u sistemu bezbednosti BiH.
- Oni imaju politički uticaj da se to pitanje ne rešava. U protivnom bi se otkrilo da su oni bili veoma važna karika i u ondašnjem represivnom aparatu - kaže Ćeranić.
Puni „prljavog veša"
Bivši operativac srpske tajne policije Božo Spasić kaže da je veliki problem to što je od početka devedesetih godina prošlog veka svako vršljao po arhivama tajne službe. On dodaje da je i sam imao dosije i da ga je pregledao, ali da niko ne treba da očekuje da će u dosijeu naći lepe stvari o sebi. Tim pre, dodaje naš sagovornik, što je od raspada bivše SFRJ i rasula u službi značajan broj ljudi mogao da prepravlja dosijee.
- Dok sam radio u službi, sarađivao sam s kolegama iz BiH. Prema mojim procenama, u BiH je napravljeno između 50.000 i 60.000 dosijea o građanima. Međutim, ne bi trebalo zaboraviti da je početkom 80-ih godina na prostoru cele SFRJ uništen veliki broj dosijea o „informbirovcima" - kaže Spasić.
On dodaje da je bivša SDB BiH imala obimne dosijee o nacionalističkim aktivnostima Alije Izetbegovića i njegovih saradnika, zatim o lideru radikala Vojislavu Šešelju. Ipak, najviše dosijea, tvrdi Spasić, vođeno je o sveštenicima Srpske pravoslavne crkve.
- Dosijei su puni prljavog veša. Svaka tajna služba na svetu, koja uzme nekoga pod prismotru, za to ima blagoslov politike. U bivšoj SFRJ je „unutrašnje neprijatelje" trebalo prikazati na što gori način. Nemam ništa protiv toga da se građanima omogući uvid u svoj dosije, ali ne može se to pravo dati nekome ko ima „živ dosije", tačnije onome ko je pod merama službe. Dosijei su postojali, postoje i danas, i postojaće uvek, jer i u ovom trenutku dok s vama razgovaram, nekome se otvara dosije - kaže Spasić.   

Nastavak na Press...