Izvor: Večernje novosti, 23.Jan.2016, 09:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tajac posle rafinerije

STRANE investicije u Republici Srpskoj dostigle su najniži nivo u poslednjih deset godina, a u prvom polugodištu 2015. iznosile su svega 68 miliona KM, zaključak je koji se može izvesti iz Informacije o stanju u oblasti stranih ulaganja u RS u prošloj godini koju je Vladi RS dostavilo Ministarstvo za ekonomske odnose i regionalnu saradnju RS. U informaciji se navodi da je Srpska u 2014. godini ostvarila značajan rast stranih ulaganja u odnosu na 2013. godinu i to 379,1 milion KM u odnosu na >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << 152,6 miliona maraka. Ali, "zbog usložnjavanja situacije na globalnom političko-ekonomskom planu", podaci za prvih šest meseci 2015. godine pokazuju da Srpska u 2015. neće uspeti da ostvari obim stranih ulaganja koji je ostvarila u 2014. godini. Prema podacima Centralne banke BiH, strana ulaganja u Srpsku od 2006. godine do juna 2015. iznose ukupno 4,22 milijarde maraka. Od tog iznosa gotovo polovina, ili 1,95 milijardi KM, u Srpsku je stiglo 2007. godine kad je privatizovan "Telekom Srpske". Ekonomski analitičari smatraju da je "Telekom" ostao simbol privatizacije u RS i da se, osim ove prodaje, kao jedna od velikih i uspešnih privatizacija može smatrati još prodaja Rafinerije nafte u Brodu i Rafinerije ulja u Modriči. - To su dva zasigurno najveća "posla" koja je sklopila Srpska i dve najveće investicije. Sve ostalo može se podvesti u red manjih stranih ulaganja, pa i privatizacija "Banjalučke pivare", za koju takođe važi da je jedna od uspešnijih - kaže za "Novosti" ekonomski analitičar Goran Radivojac. Kad su u pitanju zemlje ulagači, najviše investicija u RS prošle godine stiglo je iz Srbije i to 20,4 miliona KM, Austrije 19,6 miliona, Rusije 15,5 miliona, Italije 11,9 miliona, Slovenije 9,8 miliona, Velike Britanije 1,7 miliona i Nemačke 100.000 KM.PROBLEMI STRANIH INVESTITORA MEĐU najčešćim problemima sa kojima se suočavaju strani investitori u RS, u informaciji Ministarstva za ekonomske odnose i regionalnu saradnju navedeno je nedostatak kvalifikovane radne snage, problemi sa slabim napajanjem električne energije, nerešeni imovinsko-pravni odnosi, administrativne prepreke, problem dobijanja podsticaja, kao i reprogram poreskih dugovanja nekim firmama, što stvara nelojalnu konkurenciju prema redovnim platišama. Navedene zemlje su i tradicionalno najveći strani investitori u Srpsku u poslednjih deset godina, jer je "Telekom Srbije" kupio "Telekom Srpske", ruski "Zarubežnjeft" rafinerije u Brodu i Modriči, a austrijska Hipo banka kupila je banjalučku Kristal banku. Međutim, ekonomisti u Srpskoj smatraju da nije najveći problem RS nedostatak stranih investicija. - Ne postoji zemlja u svetu koju su razvile strane investicije, a da se nisu oslonile na domaća ulaganja i domaće investitore. To je problem. Vlada RS treba da napravi dugoročne, kao nekada petogodišnje planove, ulaganja iz domaćih izvora i da da podršku tim ulaganjima - kaže Radivojac. On ističe da je pad stranih investicija "logična posledica svetske ekonomske krize i globalnih dešavanja" i da su oni strani investitori koji su imali interes da ulažu u Srpsku to već uradili, jer je od završetka rata u BiH prošlo više od 20 godina. - Sastavni deo svake buduće ekonomske politike RS trebalo bi da bude plan domaćih investicija. To će razviti Srpsku. Nemamo mi ništa od nekih ad hok stranih investicija - kaže Radivojac i podseća da su Srpska i BiH izostavljene iz dugoročne Strategije razvoja EU i da bi vlasti u RS i BiH "napravile pravi posao kad bi nas ubacili u taj program EU". Kad su u pitanju sektori u koje bi stranci još mogli da ulažu u RS, a da su ostali atraktivni, Radivojac kaže da je to svakako elektroenergetski sektor, podsetivši na bogatstvo koje Srpska ima u ovoj oblasti. ULAGANjA U 2015. GODINI U PRVOM polugodištu 2015. godine najveća ulaganja ostvarena su u oblasti proizvodnje koksa i rafiniranih naftnih proizvoda i to 18,5 miliona KM, proizvodnji baznih metala 13,1 milion KM, trgovini na veliko (osim trgovine motornim vozilima i motociklima) 12,1 milion, proizvodnji i snabdevanju električnom energijom, plinom, parom i klimatizacija 9,7 miliona KM. U oblasti telekomunikacija strane investicije su iznosile 800.000 KM, a u proizvodnji gotovih metalnih proizvoda, osim mašina i opreme, 400.000 KM.

Nastavak na Večernje novosti...