Izvor: Blic, 05.Avg.2016, 15:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TEŠKO DO NAPLATE ŠTETE Ratari ne veruju u profesionalnost osiguravajućih kuća
Mada svake godine poljoprivredna proizvodnja bude uništena elementarnim nepogodoma, poljoprivrednici i dalje ne žele da osiguraju svoje useve.
Od oko 33.000 poljoprivrednih gazdinstava, koliko ih ima u Republici Srpskoj, prošle godine bila je sklopljena samo 221 polisa osiguranja.
- Od toga je 129 polisa osiguranja useva i plodova, a 92 polise osiguranja životinja. U 2014. godini, bilo je zaključeno 155 polisa osiguranja od čega 52 za useva, a 103 za životinje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << – podaci su Agencije za osiguranje RS.
Ove godine mraz je uništio voće. U Potkozarju, gde je najviše voćnjaka, šteta je oko 70 odsto, a procenjuje se i do 50 miliona KM. Voćari kažu da će i ono voća što je ostalo otići u preradu, jer će biti lošeg kvaliteta. O osiguranju ne razmišljaju jer kažu da se, ipak, slabo šta može naplatiti od osiguravajućih kuća.
- Osiguravajuće kuće gledaju samo svoju korist, pa zbog toga toliko zakomplikuju pravila za isplatu štete i hvataju se i za najmanje sitnice kako ne bi isplatili. Neće da osiguraju od mraza, a kada osiguraju od grada neće da isplate ako šteta nije skoro potpuna. Pošalju svoje procenitelje koji uvek pronađu razlog da što manje isplate štete. Zato poljoprivrednici neće ni da se upuštaju u poslove sa osiguravajućim kućama – kaže predsednik Udruženja voćara RS Dragoja Dojčinović.
Premija, dodaje, i nije baš jeftina, pa se poljoprivrednicima ne isplati da je plaćaju.
- Osiguranje jednog hektara je oko 50 KM, i to se možda isplati nekome sa manjom proizvodnjom, ali voćarima nikako. Imam 17 hektara, što je 850 KM na godišnjem nivou – rekao je Dojčinović.
S druge strane, predsednik Skupštine udruženja osiguravajučih društava RS Milomir Durmić kaže da tvrdnje voćara nisu tačne, te da bi im se osiguranje, itekako, isplatilo.
- Nakon nastanka štete, komisija, koju čine veštaci poljoprivredne struke, izlazi na teren i procenitelji koja je šteta. Proceni se koliki bi bio prihod na tom zasadu, a koliko ih je šteta umanjila, i na osnovu toga se isplati premija – rekao je Durmić.
Naglašava da poljoprivrednici neće da shvate da osiguravajuće kuće u osiguravajuće pokriće uzimaju samo poljopiprivredna gazdinstva koja primenjuju agrotehničke mere, zbog čega se suša ne uzima kao elementarna nepogoda za koju će biti isplaćena šteta.
Subvencije za premije
Pravilnikom o podsticajima za ovu godinu planirano je sufinansiranje premije osiguranja primarne poljoprivredne proizvodnje. Pravo na premiju ostvaruje se za stočarsku, voćarsko–vinogradarsku, povrtarsku i ratarsku proizvodnju.
Visina podsticajnih sredstva za ove namene isplaćuje se u iznosu do 50 odsto iznosa osiguranja i ne može biti veća od 25.000 KM po korisniku.
Zahtev za isplatu podsticajnih sredstava podnosi se najkasnije do 30. septembra, rekli su u Ministarstvu poljoprivrede RS.
.jpg)
