Izvor: Blic, 02.Okt.2008, 06:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svaki drugi borac pati odposledica rata

BANJALUKA – Tih, miran i povučen, Drago Kovačević (54) iz Bakinca kod Laktaša, svoju dugogodišnju bračnu priču završio je tragično. Bivši borac RS bez ikakvog povoda zadavio je svoju ženu Radislavu, a njeno telo ostavio na obližnjem putu. Nervno oboleo, često nije mogao noću zaspati, ali sa obzirom na to da je bio tih, tome niko nije davao značaja.

Tek kada se desila ova tragedija, rodbina, komšije, prijatelji posumnjali su da je reč o posttraumatskom stresnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poremećaju zbog preživelih ratnih strahota kojima se Drago nije mogao odupreti, a nikome se nije obratio za pomoć.

U Srpskoj, prema poslednjim istraživanjima, od 533 ispitanika, boraca VRS, čak 45,4 odsto pati od PTSP, a za 14 odsto u teškoj depresiji potrebno je bolničko lečenje.

Ovo istraživanje pokazalo je i da samo šest odsto bivših boraca nije depresivno.

Predsednik Udruženja učesnika otadžbinskog rata sa PTSP „Jedinstvo" Dragan Šajić kaže da su predrasude u duštvu ogroman problem i zato mnogi koji pate od raznih trauma ne žele da pričaju o tome.

- Niko o tome neće da priča. Gde god da dođem i kada spomenem PTSP svi gledaju u mene kao da ću istog trenutka na nekoga baciti bombu - kaže Šajić.

Dodatni problem je, kako kaže, što lečenje od PTSP nije besplatno, a mnogi su nezaposleni i namaju nikakva primanja.

- Oboleli od PTSP nemaju ni invalidnine, niti penzije. Većina boraca ostala je na srednjoj školi i teško mogu da pronađu posao. Pri tom su se borili za državu koje danas nema - kaže Šajić.

Supspecijalista porodične medicine Predrag Subotić kaže da su oko 98 odsto osoba koji pate od PTSP zatvorene, a lekaru se javljaju tek kada imaju neki problem - nesanica, drhtanje ili kada sanjaju masakr.

- Međutim, i kad posete lekara, prvo što kažu je da im mi ne možemo pomoći i da je to problem u glavi - objašnjava Subotić.

Rat je naročito bio poguban za generaciju 1971. ili ’72. godišta, jer kako kaže, oni su bili u vojsci JNA, pa posle otišli u Vukovar i tako prošli mnoga ratišta, svašta doživeli i videli.

- Treba još deset godina da se takva slika potisne. Ova generacija je najpogubnija, a posledice dolaze tek 15 godina od rata. Mi se trudimo da im pomognemo, da pričamo sa njima kao prijatelji i da ih uverimo da nije sve tako crno. Ako utvrdimo da ima psihoorganske smetnje onda radimo detaljne pretrage - objašnjava Subotić.

On kaže da na traume posebno utiče nezaposlenost i teška materijalna situacija.

- Najviše pate ratni vojni invalidi. Čovek koji izgubi nogu ili ruku i kada pogleda u kakvoj se teškoj materijalnoj situaciji nalazi, često se pita zašto je ratovao. Pokosi ga surova stvarnost i invalidnina sa kojom ne može da prehrani svoju porodicu i onda ljudi psihički pucaju - kaže Subotić.

Najčešće traume ispitanika

Procenat

trauma

95,1 odsto

bio u situaciji da pogine

88,1 odsto

smrt dragog prijatelja

84,7 odsto

ranjavanje dragog prijatelja

93 odsto

vidio nekog ko je teško ranjen

Nastavak na Blic...