Izvor: Blic, 10.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stranci dolaze zbog prirode
Prošla godina je po broju turističkih poseta nagovestila krupnije korake u razvoju ove važne ekonomske grane u RS i BiH. Oko 500.000 turista je posetilo BiH i ostvarilo preko milion noćenja. Procene, međutim, ukazuju da ih je bilo i više, jer izvestan broj noćenja nisu prijavljena. Po svim pokazateljima, broj turista će sigurno još rasti, što govori i o boljem imidžu zemlje, ali potrebno je mnogo toga da se uradi da bi se turizam podigao na zadovoljavajući nivo.
Po rečima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << turističkih radnika, BiH može da računa na razvoj tranzitnog turizma. Za duža zadržavanja ili da bi turisti proveli ceo godišnji odmor, u BiH načelno još uvek nema dovoljno atraktivne ponude, osim u zimskom turizmu i jednom delu avanturističkog i banjskog turizma, a postoje i, kako kažu, potpuno neiskorišćeni resursi za kamping. Još uvek su najbrojniji turisti i sa najviše noćenja oni iz bivše zajedničke države, ali raste i broj turista iz Evrope.
Tranzitni turizam
- Mi nemamo resurse za duža zadržavanja, ali imamo za tranzitni turizam, lov i ribolov, avanturistički turizam, gde se ljudi eventualno mogu zadržati po pet-šest dana - kaže Milena Pavlović, jedan od promotera turizma u BiH i direktor turističke agencije "Cepter pasport" koja organizuje i dolaske starnih turista u RS i BiH. - Naša prednost u odnosu na okruženje je pre svega netaknut prirodni ambijent. Pored planinskog turizma i zimovanja, kao najatraktivniji programi izdvojili su se rafting i mušičarenje. Vrlo dobro je organizovan rafting na Drini i Tari, Vrbasu, Neretvi, Uni, a klubovi sa cele teritorije Federacije tesno sarađuju. Što se tiče ribolova, EP u mušičarenju koje će se organizovati u BiH 2010. već samo po sebi dovoljno govori - kaže Pavlovićeva, i napominje da najviše klijenata, ne računajući one iz bivše SFRJ, dolazi iz Irske, Italije, Nemačke i skandinavskih zemalja.
I za banje raste zainteresovanost. U BiH postoji 15 banjskih kompleksa, koji čine četvrtinu ukupne turističke ponude, a više od polovine se nalazi u RS, gde je inače za prva četiri meseca ove godine znatno porastao procenat poseta u odnosu na isti period prošle godine. Iako sve govori u prilog povećanju interesovanja za oba entiteta, naši sagovornici misle da se u ovom slučaju BiH mora posmatrati celovito.
- Ne mogu se odvajati RS i Federacija, jer pojedinačno nemamo velikih šansi - kaže Zlatko Prlenda, dugogodišnji novinar i turistički poslenik. - Stranci nisu mnogo upućeni u naša lokalna dešavanja. Stranac posmatra BiH kao celinu i njemu je važno da se dobro provede i da dobije kvalitetnu uslugu. Štaviše, često i ceo prostor bivše Jugoslavije, pa i Balkana posmatraju kao celinu. Danas će otići u Zagreb, na primer, pa u Sarajevo na ćevape itd. Njima je privlačna raznolikost u BiH, gostoprimljivost ljudi i netaknuta priroda, i to su naši najvažniji potencijali - podvlači Prlenda.
Resursi, dakle, postoje, kao i dobra volja među turističkim radnicima.
Loša infrastruktura
Ono na čemu treba što pre i detaljno raditi a na šta ukazuju naši sagovornici jesu pre svega infrastruktura i više novca za promociju. Iz TORS i iz direkcije nedavno završenog Festivala turizma u Doboju upozoravaju na to da su potrebne moderne i brze saobraćajnice, veći aerodrom, pouzdana železnica i smeštajni kapaciteti. U RS, na primer, ima oko 8.500 mesta, većina na Jahorini i u Banjaluci. U ovaj broj su ušli i privatnici koji izdaju sobe a nije sprovedena kategorizacija. Povrh svega, nedostaje volja političara da se konačno napravi strategija razvoja turizma u BiH i da se entitetska regulativa i legislativa dovedu u sklad sa zajedničkim potrebama jer je to u zajedničkom interesu svih njenih građana.
