Izvor: Večernje novosti, 19.Jan.2017, 16:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Strah od života tera u smrt

U Srpskoj su se prošle godine dogodila 222 samoubistva, a nesigurnost i dalje glavni motiv. Iz godine u godinu za 1,2 odsto smanjuje se broj onih koji dignu ruku na sebe. Najveću muku predstavljaju egzistencijalni problemi Samoubistvo mladića Alena Dančića (28), koje je rasvetljeno 13. januara, potreslo je celi region, a stanovnici Srpske i dalje su u neverici, jer je reč o još jednom mladom čoveku koji je odlučio da na sebe "digne ruku". U kom momentu ljudi "izgube >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << tlo pod nogama", predmet je neprestanog istraživanja psihologa i sociologa, a neki od njih navode da poslednjih godina na listi motiva prednjače nesigurnost i strah od novih ratnih sukoba. Sociolog Ivan Šijaković ističe da je, da bi neko "podigao ruku na sebe", potrebno ispunjenje nekoliko faktora, a prednjači slaba struktura ličnosti. - Razlozi su različiti, ali se svi uglavnom svode na isto, a to je nesnalaženje u određenoj situaciji. Suicidna osoba okruženje doživljava kao prostor koji joj ne pripada, a tu su i nedozrelost svojoj okolini, neperspektivnost u društvu i slično. U poslednje vreme dominiraju egzistencijalni problemi, kao i strah od novih ratnih sukoba, a svi dobro znamo da je strah u narodu vrlo "moćno oružje" političara i ratnih zagovarača, to je takozvana mesijanska politika - izjavio je, za "Novosti", Ivan Šijaković. U 2016. godini dogodila su se 222 samoubistva, što je za četiri manje u odnosu na 2015. (226) i sedam manje u odnosu na 2014. godinu (229). - Od 2012. do 2016. godine prosečna godišnja stopa promene samoubistava je negativna i iznosi -1,2 odsto, što znači da broj samoubistava pokazuje tendenciju pada i da se svake godine smanjivao u proseku za 1,2 odsto - rekao je, za "Novosti", portarol MUP Republike Srpske Milan Salamandija.Tokom 2016. godine dve maloletne osobe su počinile samoubistvo, a isti broj evidentiran je i dve godine pre. - Kada je u pitanju polna struktura izvršilaca samoubistva u 2016. godini, 173 su muškarci, a 49 žene - rekao je Salamandija.Ivan ŠijakovićPsiholozi veruju da je ključni okidač za samoubistvo patološki faktor, odnosno određeni poremećaj ličnosti.- Nasledni faktor je zanemarljivog procenta, u velikoj većini su stečeni preduslovi i dugogodišnje formiranje takve psihološke strukture, koja po prirodi ima pogodan mentalni sklop. Osoba koja ne želi više da živi i planira samoubistvo je degradirana na određeni način, bilo da je u pitanju socijalni status, pad mentalnih i vitalnih snaga ili osećaj bezizlaznosti. Kod osoba sklonih suicidu, konkretan razlog nije toliko važan koliko to da li poseduje psihološke preduslove. Takvi ljudi u stanju su da se ubiju i ako je napolju loše vreme, a da ne govorimo o ozbiljnijim razlozima - rekao je, za "Novosti", psiholog Aleksandar Milić. UPOZORENjE - Samoubice su sklone tome da ostavljaju poruke, pisma, upozorenja. Ponekada to čine jer se podsvesno nadaju nekom izlazu iz svog stanja, a često je motiv i samosažaljenje ili ogorčenost usled emocionalnog kraha, pa porukama žele da naškode onima "koji ih nisu dovoljno voleli kad su bili živi" i slično - objašnjava Milić. NAJVIŠE VEŠANjA Posmatrajući način izvršenja samoubistva u 2016. godini, najviše ih je počinjeno vešanjem (128), a zatim vatrenim oružjem (52) i utapanjem (21). Broj samoubistava je opadao i u periodu 2002-2016. godine - podaci su MUP RS.

Nastavak na Večernje novosti...