Izvor: Blic, 08.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strah od šefa kao noćna mora
Šta se tačno desilo kada je Zahidu Selak, grafičara u Arhivu FBiH, februara prošle godine u svoj ured pozvao njen direktor Mensur Hadžimusić, znaju samo njih dvoje. Danas je jedino sigurno da je Selakova, 47-godišnja majka dvoje dece, tužeći Hadžimusića Opštinskom sudu u Sarajevu, postala prva radnica u BiH koja je zatražila odštetu za pretrpljeni mobing, odnosno psihičko zlostavljanje na poslu.
Centar za istraživačko novinarstvo
Zahida nije jedina koja se odlučila >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na taj korak. U novembru prošle godine sud je primio još jednu tužbu zbog zlostavljanja na radnom mestu, ali informacije o tužiocu, kompaniji i navodima optužbe nisu objavljene. Istog meseca, diplomata Nedžad Hadžimusić (nije u srodstvu sa Mensurom), zaposlen u MIP, javno je optužen za seksualno uznemiravanje.
U istraživanju, koje je za potrebe sarajevskog Centra za istraživačko novinarstvo sproveo „Prism Research", na uzorku od 1.550 ispitanika, 13,4 odsto fakultetski obrazovanih radnika izjavilo je da su bili žrtve mobinga.
Sudski proces, koji treba da pokaže je li Hadžimusić prekršio radnička prava Selakove, mogao bi da otvori raspravu o problemu zlostavljanja na poslu u BiH i da ponudi rešenje svim radnicima koji se nađu u sličnoj situaciji.
Problem koji se prećutkuje
Prema mišljenju stručnjaka, mobing je više od obične kancelarijske svađe: definiše se kao „kontinuirano psihičko zlostavljanje i ponižavanje druge osobe, s ciljem ugrožavanja njenog ugleda i ljudskog dostojanstva, a - u konačnom ishodu - i otpuštanje sa radnog mesta.
Sanja Vlaisavljević, direktorica Centra za kulturu dijaloga, kaže da zlostavljanje na radnom mestu može da se poveže sa „nedostatkom profesionalne etike" i „nerazlikovanjem ponašanja koje je prikladno u privatnom i u javnom životu". Ona ističe da je „slučaj Selak" jedinstven jer „radnici obično ćute" i trpe maltretiranja, „zbog straha i osećaja da su izolovani".
- U socijalizmu jedino što su radnici mogli bilo je da trpe maltretiranja. Tada su za javnu pobunu pojedinci bili i osuđivani. Ova iskustva prećutkivanja, zatvorenosti i nedobrodošlice otvorenoj diskusiji još je prisutno na javnoj sceni - navodi Vlaisavljevićeva.
Psiholog Jasna Bajraktarević kaže da „patrijarhalna tradicija" na prostorima Balkana nalaže „popustljivost prema nadređenima", bez obzira na to kakve prekršaje da naprave. „Uvreženo je mišljenje", kaže ona, „da uvek postoji neko ko se sluša i neko ko je glavni, kako u porodici tako i na poslu."
U nestabilnoj ekonomiji, gde su radno mesto dragoceni, još je više razloga da se ćuti kada je u pitanju zlostavljanje. Najranjiviji od svih su neprijavljeni radnici - oni, za razliku od prijavljenih radnika, koji mogu da obrate sudu, ako misle da su im prekršena prava - nemaju skoro nikakvu zaštitu od samovolje i uvreda šefova.
Selakova kaže da su njene nevolje na poslu počele pošto se žalila Odboru državne službe za žalbe. Protestovala je protiv odluke o iznosu plata koju je doneo Hadžimusić. To je, navodno, bio razlog zbog kog je pozvao u kancelariju.
Direktor joj je tada, priseća se Selakova, rekao: „Pišeš pisma Vladi, a ja sam dovoljno moćan da sprečim svaku reakciju nadležnih." Kaže da joj je zapretio otkazom i da je „lupao rukama po stolu dok je govorio". Posle tog sastanka istrčala je iz zgrade toliko uznemirena, da se našla nasred ulice, dok su joj automobili trubili.
Po njenim rečima, posao joj je uskoro „postao noćna mora". Iako je pohađala višu školu, degradirana je: premeštajem na posao za kopir-aparatom. Međutim, nisu joj davali nikakve dokumente da kopira, a plata joj je smanjena. Godišnji odmor joj je skraćen za dva dana.
- Dolazila sam u osam ujutro i odlazila u četiri po podne. Nisam imala ni s kim kontakt, sedila sam za radnim stolom i gledala u prljave zidove, priseća se Selak, koja je u Arhivu počela da radi 1997. Kaže da je zbog stresa, prouzrokovanog problemima sa šefom, počela da posećuje lekare i da uzima sredstva za smirenje, a ceo jedan mesec je provela na bolovanju.
Hadžimusić je odbio da razgovara na ovu temu. Novinarima je dao kopiju pisma koje je sudu u njegovo ime poslalo Pravobranilaštvo FBiH, a u kojem, između ostalog, piše da poslodavci imaju pravo da zaposlene raspoređuju na druge poslove, da im menjaju platu i godišnji odmor i da su navodi Selakove o mobingu „nedokazani, neosnovani i potpuno irelevantni i nemaju veze sa tužbenim zahtevom".
Reakcije zvaničnika
Zahida Selak je tada na adrese tadašnjeg premijera FBiH Ahmeta Hadžipašića i njegovih zamenika Dragana Vrankića i Gavrila Grahovca, Agencije za državnu službu FBiH, tadašnje ministrice pravde Borjane Krišto i Helsinškog komiteta za ljudska prava u BiH uputila 28 pismenih žalbi protiv svog direktora. Hadžipašić joj nije odgovorio.
„Imam profesionalce, koji analiziraju i odgovaraju na pojedinačne slučajeve", rekao je Hadžipašić novinarima CIN i dodao kako „podržava da oni koji su nepravedno i nezakonito oštećeni budu i obeštećeni".
Selakovoj su na pisma odgovorili Branka Inić, advokatica u Helsinškom komitetu, i Grahovac. Inićava kaže kako je Helsinški komitet ustanovio da je žalba Selak opravdana, o čemu je obavestio Hadžimusića i preporučio premijeru Hadžipašiću i njegovim zamenicima da ponovo razmotre navode iz pritužbe. U preporuci Komiteta zvaničnicima FBiH navodi se i da joj je direktor „pretio otkazom, vršeći nad njom mobing na način da joj ne dozvoljava obavljanje poslova i radnih zadataka... Zabranjuje joj i kontakte sa ostalim zaposlenima".
S druge strane, Grahovac je od federalnog Ministarstva rada i socijalne politike, kao i od Agencije za državnu službu FBiH, pismeno zatražio da ispitaju pritužbe Zahide Selak, koja tvrdi da je Hadžimusić nezakonito obavljao dužnost ovlašćenog direktora.
Enver Išerić, direktor Agencije za državnu službu u FBiH, objašnjava da su po zakonu pozicije vršioca dužnosti dopuštene samo u posebnim okolnostima i da Agencija o tome mora da bude obaveštena, što se u ovom slučaju nije desilo. On takođe smatra da je Agencija trebalo da reaguje u oktobru 2005. godine, odnosno nakon što je premijer Hadžipašić dao ovlašćenja Hadžimusiću.
- Nismo znali... Nismo raspolagali informacijom da je Hadžimusić imenovan za vršioca dužnosti" - naglašava Išerić. U međuvremenu, nova osoba je imenovana na tu poziciju.
Nema razumevanja
Dok je Selakova vodila jednu od najtežih borbi u životu, njene kolege su se distancirale i stale na stranu direktora, a neki su poslali dopis u kojem ga podržavaju i brane od njenih optužbi.
Pojedinci bez zaštite
Psiholog Jasna Bajraktarević objašnjava da su žrtve često prepuštene same sebi. „Problem je da pojedinac - baš zato što je pojedinac - ne može da se izbori", objašnjava ona, ističući kako se većina kolega udalji od tog pojedinca i identifikuje se sa nadređenim, zbog brige za vlastitu poziciju.
Primer je i Zahida Selak koja se se suočila sa degradacijom na radnom mestui dobila lošu ocenu radnih aktivnosti: „Propisane obaveze je obavljala nedovoljno stručno i nedovoljno kvalitetno, pri čemu nije obavila niti jedan od zadanih poslova", napisao je direktor Hadžimusić. Njegova ocena je suprotna oceni prethodnih direktora koji su hvalili Selakovu.
„Ili ćutim ili plačem"
„Čak i ako Selakova dobije novčanu naknadu koju traži, to neće nadoknaditi patnju kroz koju je morala da prođe", kaže Branka Inić.
A sve što se dogodilo, uticalo je na njen brak i porodicu. „Dođem kući", kaže Zahida, „pa ili ćutim ili plačem."
KURSNA LISTA BANJALUČKE BERZE na dan 07. 05. 2007.
Skracena kursna lista Banjalucke berze
Indeks
vrijednost
promjena
promjena u %
BIRS
4.753,70
-8,52
-0,18
FIRS
11.402,57
-46,55
-0,41
ERS10
6.024,29
-30,34
-0,50
Berzanska kotacija
naziv Emitenta
Cijena(KM)
Promjena u %
Maks. cijena
Min. cijena
Vrijednost prometa
BANJALUČKA PIVARA AD B.LUKA
1,44
-6,49
1,45
1,44
397
BOKSIT AD MILIĆI
2,23
-0,43
2,24
2,20
3.729
ZTC BANJA VRUĆICA AD TESLIĆ
1,45
-3,33
1,45
1,45
3.155
JELŠINGRAD LIVNICA ČELIKA B.LUKA
0,80
3,90
0,80
0,80
3.178
METAL AD GRADIŠKA
1,16
-3,33
1,16
1,08
15.863
MIRA AD PRIJEDOR
0,95
-9,52
0,95
0,95
760
RAFINERIJA ULJA AD MODRIČA
2,31
-0,30
2,32
2,30
70.074
TELEKOM SRPSKE AD BANJA LUKA
3,53
0,93
3,55
3,50
278.087
NLB RAZVOJNA BANKA AD B.LUKA
5600,00
0,00
0
ŽELJEZNICE RS AD, DOBOJ
0,68
-2,43
0,70
0,66
22.539
Berzanska kotacija - kotacija PIF-ova
PIF BLB-PROFIT B.LUKA
34,94
-1,12
35,00
34,45
60.086
PIF BALKAN INVESTMENT FOND BL
14,20
-0,45
14,35
13,90
5.104
PIF BORS INVEST FOND BL
29,00
-6,45
30,10
29,00
2.988
PIF EUROINVESTMENT FOND BL
93,85
0,89
94,50
93,00
526.222
PIF AKTIVA INVEST FOND GRADIŠKA
25,49
0,89
26,01
24,00
32.006
PIF INVEST NOVA FOND BIJELJINA
0,519
-1,39
0,530
0,490
90.334
PIF JAHORINA KOIN I.SARAJEVO
13,33
1,93
13,50
13,08
15.068
PIF KRISTAL INVEST FOND BL
33,15
-0,26
33,50
33,00
347.873
PIF POLARA INVEST FOND BL
30,03
-0,92
30,31
28,00
16.596
PIF PRIVREDNIK BL
12,05
-1,23
12,10
12,00
4.298
PIF VB FOND BL
15,05
-2,48
15,20
14,90
3.913
PIF VIB FOND BL
13,29
-1,08
13,46
13,02
8.237
PIF ZEPTER FOND BL
30,89
0,60
31,10
30,00
93.200
