Izvor: Blic, 14.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stoka lipsava od žeđi
Radosavu Kneževiću iz sela Kneževići na Manjači od žeđi su uginule krava i pet ovaca. Sa preostalom stokom, svakodnevno, bar dva puta, pređe pet kilometara u jednom pravcu, kako bi kod kasarne napojio životinje. „Sada je to jedino rešenje, a odatle vodu nosim i za piće. Muka je velika jer stoka lipše dok dođe do vode i vrati se u selo", kaže Radosav.
Njegov komšija, sedamdesetčetvorogodišnji Miloš Knežević, ističe da ima najmanje stoke, ali da mu cisterna vode >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koju kupuje ne traje ni pet dana. U okolini od pet kilometara nigde nema nikakvog vodovoda ili izvora.
Stotinak metara od kuća nalazi se bazen za kišnicu, koji je napravljen u vreme austrougarske vladavine, ali je u zemljotresu 1969. godine mnogo oštećen i od tada nije u funkciji, a ne može ni da bude popravljen.
Najgore je, kako kaže Miloš Knežević, što niko od nadležnih niti dolazi, niti se interesuje.
- Obraćali smo se pismeno i ove, a i prošle godine, ali niko nam ništa zvanično nije odgovorio iz Centra za razvoj i unapređenje sela, kao ni iz uprave grada. Tražimo samo vodu - da nam naprave bazen i da vodu možemo da sprovedemo do kuća - naglašava Miloš.
Sa druge strane glavnog puta, sa kojeg se skreće prema Kneževićima, izgrađen je bazen. Miloš ističe da su vlasnici zemlje on i njegov komšija, te da im je, kada se počelo sa gradnjom, obećano da će prvi dobiti vodu. Od toga ništa nije bilo.
- Bazen je udaljen kilometar i dali bismo da se prekopaju njive. Međutim, voda je otišla okolo, tamo gde ljudi imaju izvore, a mi smo ostavljeni da nam stoka skapava. Šta ih košta da nam bar do starog bazena dovedu vodu, pa i mi bismo u tome učestvovali - kaže on, dok Radosav dodaje kako bi prodao jednu kravu, a drugu ostavio, pa bar da nešto spase od skapavanja.
Zbog suše, glavno napojilište za stoku bilo je prazno. Sada ima nešto vode, ali je sve u blatu, pa stoka to ne može da pije. Miloš se seća i velikih suša iz 1946. i 1950, ali ističe da je ovo jedna od najgorih godina.
Miloš ima decu u gradu koji mu donose vodu za piće. Ima i 11 unučadi, koja su „sva otišla do Vrbasa" jer u Kneževićima nemaju šta da piju.
- Pitam se sa svoje 74 godine: da li ću doživeti da imam vodu i kupatilo u kući. Imam drveni WC, kupam se u lavoru. Samo da ima vode, ovo bi bilo dobro mesto za stočarstvo. Ovako, ne znam kako bez vode da moja krava daje mleko - pita se starac.
