Izvor: Blic, 30.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stoci nije mesto u gradu
U Banjaluci ima još naselja ugroženih neprijatnim mirisom stočnog izmeta, iako je u njima zabranjeno držanje domaćih životinja. Svakodnevno, a posebno leti, kad mnogo ugreje, udaljenija naselja „odišu" smradom koji dopire iz okolnih svinjaca i kokošinjaca. Tako je deo Ulice Vasilija Ostroškog u Lazarevu prava ekološka bomba. Smrad se širi jer ljudi koji gaje životinje ne čiste redovno prostor u kojem one borave, a još gore je kada padnu kiše pa izmet počne da pliva po dvorištima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Meštanin Lazareva koji nam je ukazao na ovaj problem kaže da već godinama muku muči sa komšijama, te da upozorenja ne pomažu.
Ignorisana podela na zone
„Od smrada njihovih svinja i živine leti ne može da se izdrži. Životinje drže u neuslovnim objektima, ne čiste im redovno, pa je smrad neizdrživ. Dodatni problem je što i hranu za životinje pripremaju u dvorištu", žali se on.
Iako je Lazarevo udaljeno od centra grada, ovo naselje takođe pripada gradskoj zoni, u kojoj nije dozvoljeno držanje životinja.
Po Odluci o zaštiti i držanju životinja na teritoriji Banjaluke, domaće životinje nije dozvoljeno držati u prvoj, drugoj i trećoj gradskoj zoni, koje praktično obuhvataju sva gradska naselja.
U prigradskim naseljima - Bronzanom Majdanu, Krupi na Vrbasu, Potkozarju, Mišinom Hanu, Bočcu, Stričićima, Kolima, Gornjoj i Donjoj Piskavici, Kuljanima, te Vrbanji, za držanje domaćih životinja vlasnici moraju da obezbede adekvatne uslove.
Tako pernate životinje mogu da se drže u pomoćnim objektima, kao i u dvorištima, u ograđenom prostoru ili u kavezu koji mora da bude izgrađen od tvrdog materijala, koji lako može da se čisti i dezinfikuje. Piliće, kokoške, ćurke i ukrasnu perad zabranjeno je držati u zgradama, na balkonu, u podrumu, na tavanu i drugim zajedničkim prostorijama.
Kopitari i papkari 15 metara od komšije
Kopitari i papkari mogu da se drže samo u posebno izgrađenim objektima - u stajama koje moraju da budu osvetljene, sa prirodnom ventilacijom i vratima okrenutim ka dvorištu.
Staje moraju da budu sagrađene od tvrdog materijala, betonirane i sa nagibom prema kanalu za odvod fekalija i vode u prihvatni bazen ili dvorište. Bazeni i dvorišta moraju da budu ozidani, tako da ne propuštaju nečistoću, kako se ne bi zagađivala okolina, zemljište, odnosno prirodni i izgrađeni izvori vodosnabdevanja, a obaveza vlasnika je da ih redovno prazne.
Objekti u kojima se drže kopitari i papkari moraju da budu udaljeni najmanje 15 metara od stambenog ili poslovnog objekta na susednoj parceli, dok prihvatni bazeni za fekalije i đubrišta moraju biti udaljeni od izvora vodosnabdevanja najmanje 30 metara.
Kućni ljubimci
Na području grada mogu da se drže samo kućni ljubimci koji ne remete mir, ne ugrožavaju opštu higijenu stana ili zgrade, kao i životnu sredinu i ne izazivaju osećaj straha i gađenja. Žitelji gradskih naselja mogu da drže pse i mačke (najviše jednog psa ili tri mačke), sitne glodare i manje ukrasne i egzotične ptice u kavezima, golubove u dvorištima porodičnih stambenih zgrada i akvarijumske ribice. Pčele ne smeju da se drže u gradskim naseljima, osim zimi.
Kazne
Držanje domaćih životinja kontroliše Komunalna policija. Novčana kazna od 90 KM predviđena je za sve koji u gradskim naseljima drže životinje. Mandatnom kaznom od deset KM kažnjavaju se vlasnici životinja koji im ne obezbede vodu i prostor za boravak životinja, a u slučaju oboljenja ne obaveste najbližu veterinarsku stanicu ili inspekciju.
