Izvor: Blic, 01.Jul.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slobodanovih pet života
KOZARSKA DUBICA - U subotu je u Međeđi, kod Kozarske Dubice, organizovan susret Smilje i Milana Vidovića sa ljudima kojima su donacijom organa njihovog sina Slobodana spaseni životi. Susret je bio pun emocija i prijateljstva. Došli su Todor Budić (50) iz Banjaluke, kojem je uspešno presađen bubreg, Alija Begović (46) iz Gornje Tuzle, takođe primalac bubrega, Ismet Devedžić (45) iz Tuzle, kojem je presađena jetra, dok primaoci rožnjača Elsada Skokić (41) iz Tuzle i Hasan Ibrić (29) >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iz Srebrenika nisu bili u prilici da dođu.
Kada je Slobodan Vidović teško povređen u saobraćajnoj nesreći 27. maja 2007. godine, a u Kliničkom centru Banjaluka dan kasnije saopšteno da za njega više nema spasa, skrhani bolom i roditeljskom tugom, Vidovići su odlučili da daruju njegove organe drugim ljudima.
Podsećajući se na taj događaj, Milan Vidović je rekao:
- O doniranju organa razgovarali smo u našoj kući dok je on bio živ i saglasili smo se da je to human gest koji svi podržavamo, brat Aleksandar, moja supruga Smilja i ja... – priča Milan Vidović, podsećajući se na taj događaj.
Slobodan je rođen 27. avgusta 1981. godine, završio je ugostiteljsku školu i radio je u vlastitom kafiću. Bio je zdrav i veseo mladić, društven, bavio se sportom, voleo život...
- Naš miran život prekinula je saobraćajna nezgoda 15 minuta posle ponoći, 27. maja 2007, kada je Slobu, dok je vozio bicikl, 200 metara od kuće udario automobil. Nama je za to javljeno tek u 5.30 kada su ga prevezli prvo u Dubicu, a potom u Opštu bolnicu Gradiška. U početku nam nije rečeno da je njegov život ugrožen, ali smo to shvatili u Gradiški, odakle je hitno prevezen u Klinički centar u Banjaluci. Sledećeg dana, 28. maja, bilo je jasno da je bitka za život moga Slobe izgubljena. To nam je saopštio doktor Darko Golić, na čijem licu smo videli tugu i sapatnički bol sa našom porodicom. U toj situaciji setio sam se razgovora o donaciji organa i odlučio da se o tome konsultujem sa sinom Acom i suprugom Smiljom. Njih dvoje su prihvatili moj predlog i dogovorili smo se da to saopštimo lekarima. Imali smo dva razloga za to, spas za druge ljude ako već našem sinu nema pomoći ni leka i osećaj da deo njega nastavlja da živi. Svesni smo bili i njegovih stavova, koji su isti kao i naši - pojašnjava Milan dočekujući goste, Slobodanove prijatelje, rodbinu, susede.
Oni su u nedelju u selu otvorili i sportski centar koji će nositi ime Slobodana Vidovića. O njihovom gestu pročulo se nadaleko, a Vidovići su za humanizam dobili i više priznanja.
Eksploatacija organa obavljena je u Kliničkom centru Banjaluka 28. maja i oni su prebačeni u Univerzitetski klinički centar u Tuzli, gde je istog časa počela borba za život petoro ljudi, u vreme kada je u toku bila sahrana Slobodana Vidovića. Sve transplantacije su uspešno urađene.
- Uvereni smo da je naš gest opravdan, duboko human i ljudski. Ni u kojem smislu se nismo pokajali niti razočarali, jer smo svesni da našeg sina više nema i da ga neće biti, ta istina je neumitna, ali saznanje da je on svojom smrću podario pet života ohrabruje nas i teši. Zapravo, on živi u ovim ljudima i to nam olakšava našu bol - kaže Smilja Vidović, Slobodanova majka, pokazujući mnoge fotografije svog pokojnog sina. Zajedno sa njom je Hasija Devedžić, Ismetova majka, koju je u nedelju ugostila i upoznala.
Upravo porodica Ismeta Devedžića bila je najbrojnija, a Vidovići su, koji su, u duhu dobre tradicije, pripremili ručak i čast za goste.
Sa njim su u Međeđu došli mama Hasija, supruga Indira, snaha Nura, dever Sakib, ujina Marija, rođak Samir, tetka Refija. Aliju Begović su dopratili brat Mehmedalija i bratov sin Ale, a sa Todorom Budićem došli su supruga Branka i svastika Ljubica.
- Ovo je težak dan za sve nas, ali najmanje što možemo učiniti za Smilju i Milana, za Slobinog brata i sestru jeste da im podarimo toplu ljudsku reč jer mi živimo zbog njih i zahvaljujući njima, a svesni smo da su nam oni istinski prijatelji - kažu Ismet, Alija i Todor.
Dar Vidovića, dar sa neba
Ismet Devedžić (45) iz Tuzle nasledio je hepatitis od oca, a od ove bolesti umrla je njegova starija sestra Jasna. Njegova mlađa sestra Nura prima terapije, a Ismet se, nakon operacije, oseća dobro.
- Gest Milana Vidovića i njegove porodice došao mi je kao dar sa neba u vreme kada su mi svi odbrojavali poslednje dane života. Kada mi je javljeno da hitno dođem u bolnicu, pitao sam se da li to sanjam ili mi je sreća zakucala na vrata. Vidovići su u najtežim trenucima ukazali na put u život, dali mi veru u svetlost na kraju tunela i zato sam im veliki dužnik - kaže Ismet, koji se bavi trgovinom i vlasnik je kioska u centru Tuzle.
Alija Begović iz Tuzle, koja je dobila bubreg, živi sama i oseća se dobro.
- Bila sam na kontroli, lekari su mi rekli da je sve dobro. Više ne idem na dijalizu - kaže Alija Begović.
Todor Budić, penzioner, posle 12-godišnje dijalize započeo je novi život.
- Bio sam na dijalizi 28. maja, kada su me pozvali lekari iz Tuzle na kontrolu krvi, uz najavu da bih uskoro mogao na transplantaciju. Već sledećeg dana bio sam na operacionom stolu. Od te operacije živim normalno, zapravo sam započeo novi život - kaže Todor Budić iz Igmanske ulice 26 u Banjaluci.
