Izvor: Blic, 29.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Silajdžić i Dodik potpisali protokol
SARAJEVO - Lideri Saveza nezavisnih socijaldemokrata i Stranke za Bosnu i Hercegovinu Milorad Dodik i Haris Silajdžić približili su juče stavove o reformi policije i potpisali protokol koji će uputiti visokom predstavniku u BiH Miroslavu Lajčaku.
Nakon razgovora koji su trajali više od tri časa, Dodik i Silajdžić rekli su kako „očekuju da će potpisani dokument biti dovoljan Briselu da odobri BiH parafiranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa Evropskom unijom".
- Dogovorili smo da će se lokalne policijske oblasti regulisati zakonom i da je to ono što mislimo da treba da se uradi na takav način - rekao je Dodik, objašnjavajući da je u protokolu naznačeno kako treba da funkcioniše i policijska struktura i na koji način da se finansira.
- Uradio sam ovo u uverenju da će ono što gospodin Silajdžić i ja danas dogovorimo biti sasvim dovoljno za parafiranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između BiH i EU, što je i naš primarni cilj - naglasio je Dodik. On tvrdi da su „to što su uradili - uradili sa dubokim uverenjem" da će protokol prihvatiti i Evropska komisija „kako bi se ta procedura završila i deblokirao ukupan proces u BiH".
U Protokolu o ispunjavanju uslova za reformu policije, neophodne za parafiranje i potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, između ostalog se naznačava da će se reforma postojećih policijskih struktura u BiH sprovoditi u skladu sa tri principa EU: zakonodavstvo i budžet na državnom nivou; bez političkog uplitanja u rad policije, a funkcionalne lokalne policijske oblasti se moraju utvrditi na osnovu tehničkih kriterijumaa za rad policije, pri čemu se operativna komanda sprovodi na lokalnom nivou.
Inače, visoki predstavnik u BiH Miroslav Lajčak ponovio je juče u Sarajevu da „EU još nudi BiH evropsku perspektivu". „Pred političarima u BiH je izazov - prihvatiti evropski put, ili izolaciju", rekao je Lajčak na međunarodnoj konferenciji „Iskustva BiH u istorijskom i aktuelnom evropskom kontekstu".
On je ponovio da „EU neće promeniti svoje principe da bi se prilagodila Bosni i Hercegovini u kojoj 70 odsto građana želi integracije."
Milan Jelić: Mi smo svoje rekli
Predsednik RS Milan Jelić ocenio je da reforma policije ne zavisi samo od političara iz RS. „Mi smo svoje rekli – da smo za kompromis. Želimo RS i BiH u evroatlantskim integracionim procesima. Nažalost, preduslov za to je refoma policije, ali sam veliki optimista i očekujem da će se pronaći adekvatno rešenje", rekao je Jelić i naglasio da je sva pitanja od interesa za BiH treba da se rešavaju u institucijama sistema, a ne „na sećijama".
Po njegovim rečima, ono što potpišu neki politički lideri ne mora da izražava volju naroda i nije stav institucija RS i FBiH, ali ni onih na državnom nivou.
Jelić je ocenio i da „niko nema mandat da nameće rešenja i uvodi sankcije.. jer smene pojedinac i kažnjavanje partija nije doprinos demokratiji".
Eksperti opet „u prazno"
Bez ikakvog dogovora juče je u Sarajevu završena i peta runda tehničkih pregovora reformi policije na nivou ekspertskih timova osam političkih partija u BiH.
- Nema razloga za nastavak pregovaračkog procesa na tehnčikom nivou i lideri političkih stranaka imaju još dva dana da nađu rešenje za ova pitanja u skladu sa tri evropska principa - izjavio je novinarima savetnik visokog predstavnika Jozef Pandur. On je, nakon razgovora eksperata u OHR, upozorio da „svi politički lideri imaju Lajčakov protokol sa promenjenim tačkama koje su usaglašene na nivou stručnjaka". „Svi znaju kakvo je rešenje potrebno i koja je njihova odgovornost" naglasio je on.
U OHR su juče potvrdili da su dobili protokol o reformi policije, ali nisu želeli da ga komentarišu. Sugerisali su da se protokol ne tumači proizvoljno jer konačan stav o njegovoj validnosti može dati samo Evropska komisija, koja bi trebalo da se oglasi početkom naredne sedmice.
ŠTA PREDVIĐA PROTOKOL SILAJDŽIĆ-DODIK
Policija bez uticaja politike, komande na lokalnom nivou
Struktura policijskih snaga u BiH će odgovorati ustavnoj strukturi zemlje i neće prejudicirati buduća ustavna rešenja niti na bilo koji način definisati novo ustavno uređenje, naodi se, između ostalog, u Protokolu koji su potpisali Dodik i Silajdžić. Ističe se i da će zakonodavstvo reformisane policije biti na državnom nivou, kao i konsolidovani(okvirni) budžet za sve policijske strukture u BiH. Operativna komanda treba da bude realizovana na lokalnom nivou, a lokalne policijske oblasti treba da se utvrde na osnovu tehničko-profesionalnih kriterijuma. Protokol predviđa da policijske snage budu raspoređene u skladu sa poslednjim popisom stanovništva i da nema političkog uticaja na njihov rad.
Protokolom nije konkretizovano da li lokalne oblasti podrazumevaju opstanak MUP i policije RS, ali se navodi da će nadležnost regionalnih policijskih centara biti u skladu sa teritorijalnom nadležnošću postojećih okružnih, odnosno kantonalnih tužilaštava. Konačno rešenje za lokalne policijske oblasti će, kako se navodi, biti doneseno na osnovu tehničkih i funckionalnih kriterijuma, a regulisaće ga zakon o policijskoj strukturi BiH. Za sada se navodi da će lokalna policija biti zadužena za sprečavanje, otkrivanje istrage krivičnih dela koja nisu u nadležnosti Granične policije BiH i SIPA.
Protokolom je predviđeno formiranje direkcije za koordinaciju koja bi kao upravna organizacija funkcionisala u okviru Ministarstva bezbednosti BiH i upravljala lokalnim strukturama. Policijske strukture će još činiti Granična policija BiH, centar za kriminalistička veštačenja i odeljenje za standarde u obrazovanju.
Predviđen je i odbor direktora policije koji bi trebalo da razmatra pitanja od interesa za saradnju policisjkih tela. Stalni članovi odbora su direktor policije, pomoćnici za policijsku strukturu RS i FBiH, direktor GP BiH i direktori lokalnih policijskih oblasti. Odbor odluke donosi konsenzusom, a ako ga nema, onda većinom glasova u koju moraju biti uključeni glasovi iz entiteta i konstitutivnih naroda. Predviđeno je i osnivanje nezavisnog policijskog odbora BiH koga bira državni parlament, kao i nezavisnih odbora na nivou entiteta, kancelarije za žalbe građana i saveta za bezbednost lokalne zajednice, a cilj je eliminacija političkog uticaja na policiju.
