Izvor: Blic, 30.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Selo pobeglo u grad
BANJALUKA – Stanovnici pojedinih planinskih sela podno Vlašića mogu se izbrojati na prste jedne ruke, a zamandaljene kuće i štale česta su slika i u Hercegovini i selima u okolini Doboja. Na opšte bežanje u gradove, izuzev sporadične pomoći, nadležni, izgleda, još nemaju odgovor.
Retki stanovnici podvlašićkih sela koji su već zagazili u godine kažu da u Kruševom Brdu, sada poznatom po starijim neženjama, nije bilo kuće bez 200 ovaca, pet-šest krava i para dobrih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << konja. Nakon što je, u ratnom periodu, stočni fond skoro uništen, a na snagu stupila i zabrana nomađenja, stočari su otišli iz zavičaja. Starina Ilija Kuzmić iz Grabovice kaže da se mlađarija koja se dočepala asfalta više nikad nije vratila u selo.
- Sela su jednostavno uništena, ne samo u ratu, a naši ljudi su se tada useljavali u napuštene kuće u gradu. Ni posle deložacija nije im padalo na pamet da se vrate. Kupovali su komadiće zemlje i mučili se tamo, a ovde su im kuće zarasle u korov - kaže Ilija.
U Skipovcu Donjem na Trebavi kraj Doboja sada živi petina od preratnih 350 domaćinstava. Nakon rata su se na svoja ognjišta vratili uglavnom starci, ali i oni odustaju od zavičaja jer nemaju osnovnih uslova za život.
- Omladine nema jer nemamo uslova da je školujemo. Prošle godine smo imali 15 đaka do četvrtog razreda osnovne, ali smo morali da ih upišemo u škole u Modriči i Doboju. Imamo dve porušene škole, ali niko neće ni da čuje za popravku - kaže predsednik MZ Skipovac Donji Milenko Blagojević.
U dobojskom selu Zelinja škola je u ispravnom stanju, ali ove godine u nju nije upisan nijedan prvačić.
Slična situacija je i u područnoj školi „Sveti Sava" u hercegovačkim selima Divina i Meka Gruda, a u pet seoskih osnovnih škola u okolini Bileće ukupno je upisano dvoje učenika.
U tridesetak sela Popovog polja nema nijedne ambulante, autobuske linije ni prodavnice koja radi. Jednom sedmično ih obilaze trgovci, a retki meštani reči hvale imaju samo za radnike elektrodistribucije koji često otklanjaju kvarove na dotrajaloj elektro-mreži.
Sa leve strane polja, u Grmljanima, sedamdestogodišnji Radoslav Kunić je među najmlađima u svom selu. Bavi se stočarstvom i vinogradarstvom i strahuje da selo broji poslednje dane.
- Sad najavljuju da ćemo dobiti vodu, a bojim se da su zakasnili. Da je to bilo pre trideset godina još bi ovde bilo dece, a sad se više niko neće vratiti - kaže Radoslav.
Kaže da je selo počelo da odumire još sedamdesetih godina prošlog veka kad je ukinuta železnička pruga, a ljudi se masovno iselili u Dubrovnik i Trebinje.
Ni vlasti ne spore da selo odumire, ali osim namenskih projekata Ministarstva poljoprivrede sveobuhvatne strategije za razvoj ovog područja nema. Izuzev Centra za unapređenje sela koje se brine o selima u okolini Banjaluke, RS nema ni krovnu instituciju tog tipa.
