Izvor: Blic, 23.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo 20.000 građana spremno za humanost
BANJALUKA - Oko 20.000 potpisanih kartica u BiH za darivanje organa u slučaju smrti, pokazatelj je da ljudi na ovim prostorima još nisu svesni značaja transplantacije i mogućnosti koje pruža ugroženim pacijentima takav način lečenja, smatraju u Donorskoj mreži BiH. U ovoj nevladinoj organizaciji tvrde da uslovi za transplantaciju postoje, ali da je koordinacija između zdravstvenih ustanova loša, a pomoć vlasti mala.
Rajna Radosavljević
Predsednica Donorske mreže >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dr Jasminka Mujkanović ne spori da će petogodišnjicu postojanja ove organizacije obeležiti samo dve transplantacije obavljene uzimanjem i presađivanje organa sa moždano mrtve osobe, iako u FBiH postoji i propratna zakonska regulativa.
„Imamo Zakon o moždanoj smrti i pravilnike o načinu njenog utvrđivanja, a u KC Tuzla i stručnjake koji mogu da obave takozvanu kadaveričnu transplantaciju. Ipak, jedna bolnica nije dovoljna, a sa ostalima nije povezana, iako je propisano zakonom da svaka zdravstvena ustanova treba da prijavi moždanu smrt i potencijalne donatore koji mogu da spasu nečiji život", kaže naša sagovornica.
Ona naglašava da je uzimanje organa moždano mrtve osobe problematično i u slučaju potpisnika kartice jer je zakonom ostavljena mogućnost da se, na kraju, ipak traži saglasnost njegove rodbine.
„Iako je logično da je svako gospodar svog tela, takvu opciju smo morali da ostavimo jer kod nas ljudi lako poveruju u priče o mogućim zloupotrebama. Javna svest o humanosti ovakvog čina još nije dovoljno sazrela u BiH i zato opet krećemo u 'agresivnu’ kampanju, iako nam je problem i finansiranje i zanemariva pomoć vlasti", kaže dr Jasminka Mujkanović.
Mrežom u Sarajevskom kantonu koordinira dr Halima Resić. Ona objašnjava da se u ovoj regiji transplantacija i doniranje organa stalno promoviše, naročito među mladim ljudima. „Formirali smo i kancelariju koja se isključivo time bavi, a nameravamo da petogodišnjicu mreže obeležimo javnim potpisivanjem kartica na ulicama Sarajeva, jer je tada odziv najveći. Čim nas ima u javnosti, veći je i odziv građana", kaže dr Halima Resić. Ona tvrdi da se u Sarajevu značajno promenila svest građana o doniranju organa u odnosu na početak rada Mreže kada je sve to bila tabu tema. „Sedmično se u naš centar za dijalizu javi dvoje-troje ljudi koji žele da potpišu karticu, ali obično nemaju dovoljno informacija o svemu tome. Prošle godine, na hemodijalizi smo imali 2.300 pacijenata, što je značajno povećanje broja obolelih kojima je transplantacija najveća nada", kaže dr Halima Resić. Ipak, napominje da kadaverična transplantacija u praksi nije zaživela, ali da se u Donorskoj mreži trude da i za to stvore preduslove.
U RS nema uslova za ovakvu transplantaciju, ali ni zvaničnog izdavanja kartica jer nema ni propratnih zakona. U Ministarstvu zdravlja tvrde da se „na tome radi". Koordinatorka mreže u RS dr Snježana Milićević objašnjava da samo u slučaju da zataje bubrezi potencijalni davalac može biti živi srodnik, dok je kod ostalih organa situacija mnogo komplikovanija i obično zahteva kadaveričnu transplantaciju.
„U tom slučaju, davalac je osoba kod koje je proglašena moždana smrt, ali zakon mora jasno da propiše kako se to utvrđuje zbog eventualnih zloupotreba koje spadaju u teška krivična dela", kaže dr Snježana Milićević. Ona smatra da građanima treba objasniti da je transplantacija za neke bolesnike jedina nada i da je to ozbiljan test humanosti.
Presađivanje jetre inostranstvu košta i do 300.000 maraka
Zakonska regulativa u FBiH propisuje da moždanu smrt utvrđuje tim lekara specijalista, kao i da vađenje i presađivanje organa mora, takođe, da obavi ekipa od nekoliko doktora različitih struka, kako bi se sprečile eventualne zloupotrebe.
Stručnjaci smatraju da bi transplantacija donela značajne uštede zdravstvu BiH jer su troškovi lečenja bolesnika kojima otkazuju pojedini organi izuzetno veliki. Procenjuju i da bi takve intervencije u BiH bile nekoliko puta jeftinije u odnosu na cenu koju pacijente sada plaćaju u inostranstvu. Kao primer navode da transplantacije jetre u evropskim centrima košta i do 300.000 KM, a bubrega od 50.000 do 70.000 KM.
Takođe, podaci govore da je Hrvatska od 2000. godine, kada je počela sa kadaveričnim transplantacijama, uštedela više od 80 miliona dolara.
