Izvor: Press, 19.Maj.2010, 11:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SIPA istražuje „Pretis" zbog šverca oružja!
„Pretis" iz Vogošće tražio od Ministarstva odbrane 1.000 granata kako bi ih prodao Čileu. MO odbilo zahtev, SIPA sumnja da je ova firma prodavala viškove naoružanja iz BiH koje je trebalo da uništi
Fabrika namenske industrije „Pretis" iz Vogošće tražila je od Ministarstva odbrane BiH da im „pozajmi" 1.000 granata za haubice kako bi ih prodali u Čile, tvrde vojni izvori Pressa RS!
Kako saznajemo, ovaj blago rečeno neumesan >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << zahtev je ekspresno odbijen, jer se „Pretis" odranije dovodi u vezu sa malverzacijama oko prodaje viška naoružanja iz BiH. Štaviše, Agencija za istragu i zaštitu (SIPA) istražuje ulogu ovog preduzeća u preprodaji naoružanja i u tome da se brojna vojna sredstava i oprema, koje je trebalo da bude uništeni u pogonima vogošćanskog preduzeća, prepakovana i prodata na inostranom tržištu.
Poverljivi dokumenti koji su u posedu našeg lista otkrivaju da je „Pretis" 20. januara ove godine od Ministarstva odbrane tražio da im se pozajmi hiljadu projektila za habice.
- Molimo vas da nam pozajmite 1.000 komada metaka 105 mm HE M1, koji se nalaze u magacinima Oružanih snaga. Navedenu količinu bismo vam vratili krajem septembra 2010. godine - navodi se, između ostalog, u dopisu „Pretisa" upućenom Ministarstvu odbrane.
Iz „Pretisa" pišu da su primorani da traže čaure od Ministarstva odbrane jer nemaju novca da ih obezbede iz inostranstva kako bi završili ugovorenu isporuku od 1.500 projektila za čileansku armiju.
Za koga su granate
Press je juče pokušao da stupi u kontakt sa upravom „Pretisa", ali niko od nadležnih nije želeo da za naše čitaoce objasni zašto su tražene čaure i kome je municija bila namenjena. Podsetimo, „Pretis" je jedno od četiri preduzeća u BiH kojem su povereni poslovi tzv. delaboracije, odnosno rastavljanja zaostalog naoružanja i municije kako bi ono bilo trajno onesposobljeno.
Da stvar bude interesantnija, SIPA je pre nekoliko meseci pokrenula opsežnu istragu u o zloupotrebama u procesu delaboracije. Pod posebnom pažnjom agenata Agencija za istragu i zaštitu je više zvaničnika Ministarstva odbrane, ali i preduzeća koji su bila uključena u proces uništavanja vojnih viškova.
Zamenik ministra odbrane Živko Marjanac potvrdio je za naš list da je „Pretis" tražio pozajmicu čaura i dodaje da je taj zahtev odmah odbačen pošto MO nema zakonskog osnova da bilo kome pozajmljuje naoružanje. Marjanac, međutim, priznaje da proces uništavanja tzv. neperspektivnog naoružanja ima ozbiljnih nedostataka, pogotovo što u svemu Ministarstvo odbrane nema gotovo nikakvu kontrolu.
- Koliko znam, SIPA ovaj slučaj istražuje već nekoliko meseci. Njihovi agenti su izuzeli niz dokumenata vezanih za proces delaboracije. Ni mi u ministarstvu ne znamo ko je sve obuhvaćen istragom. Mogu samo da pretpostavljam da su obuhvaćene sve osobe koje su bile uključene u taj proces. Odranije je, naime, poznato da Ministarstvo odbrane nije kontrolisalo da li se delaboracija obavlja kako je propisano - kaže Marjanac.
Sagovornik Pressa RS iz Oružanih snaga BiH tvrdi da je na hiljade komada oružja i municije samo fiktivno rastavljeno i da je u stvari samo ponovo prefarbano i potom prodato na inostranom tržištu kao „novo oružje" iz neke od fabrika na području FBiH.
- Da je to tačno pokazuje i činjenica da postoji značajan manjak sekundarnih sirovina koje su morale ostati posle procesa delaboracije. Da je oružje zaista uništeno, a ne samo prepakovano, količine sekundarnih sirovina bile bi mnogo veće od onih koje imaju na zalihama - kaže naš izvor.
„Pretis" nije sam
On dodaje da su istražioci SIPA, pored Ministarstva odbrane, najviše pažnje usmerili upravo na „Pretis", ali i na bugojanski „Binis", „Vitezit" iz Viteza i „Igman" iz Konjica, koji su takođe bili uključeni u uništavanje naoružanja.
Vojno-bezbednosni ekspert Dževad Galijašević tvrdi da je problem vezan za proizvodnju novog naoružanja u namenskim fabrikama u FBiH. On sumnja da to „novo oružje" dobrim delom čine vojni viškovi koji je trebalo uništiti.
- Interesantno je da se najveći deo narudžbi odnosi na zemlje poput Čilea, gde je teško proveriti je li oružje zaista i isporučeno navodnom naručiocu. Zato se i sumnja da su podaci o krajnjem korisniku zapravo falsifikovani i da služe kao paravan za stvarne uvoznike. S obzirom na to kako se kontroliše uništavanje oružja, gotovo je nemoguće da je ta prevara izvedena bez znanja pojedinih zvaničnika Ministarstva odbrane. Oni su sasvim sigurno umešani u malverzacije - tvrdi Galijašević.
