Izvor: Blic, 19.Apr.2011, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusima tri godine da vrate 133 miliona KM
BANJALUKA - Vlada RS traži od narodnih poslanika da zakonom odobre ruskoj kompaniji „Njeftgasinkor” produženje roka za početak beskamatnog vraćanja ugovorom preuzetih 133 miliona KM poreskih dugovanja. Takođe, Vlada traži i skupštinsko odobrenje da se ruskom investitoru obaveze smanje za oko 6,6 miliona KM kroz kompenzaciju tako što bi Vlada zauzvrat dobila naftne terminale koje je prodala „Njeftgasinkoru”.
Ova kompanija, vlasnik Naftne industrije RS, po privatizacionom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ugovoru i Zakonom o uslovima prodaje akcija preduzeća iz oblasti naftne industrije RS obavezna je da od 1. jula 2011. počne plaćati preuzete obaveze.
Zahtev za kvalitet goriva
Vlada RS uputila je inicijativu Savetu ministara BiH za izmenu Odluke o kvalitetu tečnih naftnih goriva kojima se ponovo prolongiraju rokovi Rafineriji nafte Brod za dostizanje kvaliteta goriva za dodatna tri meseca. U inicijativi se navodi da će u 2010. započete i investicije u ovoj godini omogućiti da se do 30. juna 2011. poboljša kvalitet bezolovnih motornih benzina, po pitanju sadržaja benzena sa pet na jedan odsto, što zadovoljava propise Evropske unije, kao i da se poveća kapacitet prerade na oko tri miliona tona godišnje.
Ruski partneri će prema nacrtu zakona obaveze početi da vraćaju od 1. jula 2014. Narodni poslanici RS izjasniće se o izmeni Zakona 27. aprila.
Direktor „Optima grupe” Slavko Šćepanović tvrdi da su ruski investitori tražili prolongiranje roka iz objektivnih razloga.
- Kada smo potpisali ugovor o privatizaciji naftne industrije, na snazi je bila primena standarda „euro 3” za goriva. Na osnovu toga smo projektovali oko 370 miliona evra investicija i potrebno vreme za dostizanje tog standarda. U međuvremenu je povećan međunarodni standard za goriva na „euro 5”, što zahteva da uložimo 500 miliona evra, kao i dodatno vreme - objašnjava Šćepanović. On dodaje da je ugovorom predviđeno i da se obaveze počnu vraćati kada Rafinerija nafte dostigne nivo od minimalnih tri miliona tone godišnje.
- Još smo na nivou od 1,2 miliona tona i zacrtani cilj je nemoguće ostvariti dok ne obezbedimo uslove za proizvodnju po međunarodnim standardima. Zato smo od Vlade tražili prolongiranje roka od tri godine, što su i prihvatili jer im je jasno da se radi o objektivnim okolnostima - navodi on. Budući da je Vlada RS izašla u susret ruskom partneru, dodaje Šćepanović, predstavnici „Njeftgasinkora” su takođe napravili ustupak.
- Vlada je ugovorom preuzela obavezu vraćanja duga od oko 6,6 miliona KM tadašnjem „Petrolu”, a sadašnjem „Nestro petrolu”. Svesni smo da je kriza i da Vlada sada nema novaca za to, pa smo napravili kompromis tako što će nam za taj iznos umanjiti obaveze, a mi njima dajemo nazad terminale koji nam nisu potrebni, a Vladi su potrebni zbog skladišta za Direkciju za robne rezerve - objašnjava Šćepanović. Reč je o terminalima u Vrbanji, Banjaluci, Brezičanima, Prijedoru i o rezervoarima u Trebinju.
Sćepanović dodaje da danas u zvaničnu posetu Banjaluci treba da dođe predstavnik „Njeftgasinkora” iz Moskve koji će najverovatnije saopštiti kada bi tačno ruska Vnješekonom banka trebalo da odobri skoro milijardu maraka za nastavak predviđene investicije u naftnoj industriji RS.
Premijer RS Aleksandar Džombić potvrdio je da je Vlada predložila prolongiranje plaćanja obaveza: Izašli smo im u susret da bi mogli da završe s investicijama kako bi projekat bio potpuno uspešan - rekao je Džombić.
