Izvor: Blic, 07.Sep.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Puna burad šljivovice i jabukovače
Tri žene, Radmila Banjac, njena svekrva Rosa i komšinica Kosa nadaleko su čuvene po kazandžijskom zanatu i majstorstvu proizvodnje rakije od svakojakog voća. Bez obzira što se rad uz kazan obično pripisuje muškarcima, njih tri se mnogo ne osvrću na to i uglavnom pričom i rakijom uveseljavaju društvo.
Letos su već, kako se to ovde kaže, ispekle stotine litara jabukovače a do zime, kada stigne šljiva, učinak će meriti hiljadama litara.
- Kada rakija poteče >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iz kazna, niko sretniji od nas tri. Svaka ima svoj zadatak i zaduženje, ja proveravam koliko gradi ili stepeni ima rakija i odlučujem kada treba prekidati. Svekrva loži vatru a komšinica okreće meljac da ne zagori. Funkcionišemo kao sat - priča Radmila koja, preko dana radi u matičnom uredu u Svodni i vodi svakojake seoske evidencije.
- Znam i koliko ko ima voća za rakiju, sadnica jabuka i šljiva, šume, žita i ostalog jer država hoće sve više da zna o narodu - priča Radmila.
Na to će, prateći našu priču, svekrva Rosa:
- Hoće li uskoro pisati i ko koliko potroši i popije. Izjavljujem, neka me svi čuju, da nas tri kao i Milja Bolta i Nada Mutić koje nas najviše obilaze, popijemo bar litar na dan - zaključi Rosa Banjac.
Na to, sva u znoju od vatre iz peći i Sunca s neba, dobaci komšinica Kosa:
- Đe bi bio živ stvor da nešto ne popije? Dok je rakije, ima i života a kada čovek ne može popiti, od njega više nema ništa. Zato, ulij der Radmila jednu da mi nazdravimo - poruči Kosa i u dahu iskapi čašu rakije.
Malo se strese, tresnu ramenima, pa bez oklevanja i najave, poveze pesmu koliko je grlo nosi:
- Evo mene, evo kotla moga, evo moga brata rođenoga...
Radmila i Rosa prihvatiše pesmu koja se razlegala po selu. Onda dođoše i Milja Bolta i Nada Mutić koje prihvatiše pesmu.
Ni same ne znaju koliko su rakije ispekle:
- Kada bi sve to sastavile, potekla bi rakijska reka veća nego Sana - odvažno će Rosa Banjac.
- A gde ti je Milan, kada ti sama radiš? – upita neko Radmilu na šta ona spremno odgovori, kao kakav vojnik na zapoved:
- Vuca se po selu, sestro rođena! Šta mu ja mogu. Tako sam i počela ovo raditi. Trebalo je peći rakiju i nama i narodu a njega nigde.
Šta da radim, neću da se sikiram i da jurim za njim nego sam se sama prihvatila posla, sa mnom svekrva a onda su i komšinice stigle u pomoć... Tako je bilo - odgovara Radmila.
- Muškarci dođu samo kada vide da je preteklo, da popiju a kada treba nacepati drva, nigde ni jednoga - kažu naše sagovornice sretne što je ove godine voće rodilo bolje nego ikad i što će biti puna burad rakije jabukovače, šljivovice, viljamovke...
Spontani rakijski sabor
Odnekud stigoše i Boriša Lajšić, Veso Vukovojac, Slobodan Bolta, Nenad Janjetović...
- Ove žene su čudo. Prošao sam sveta, ali ovakvih kazandžija nigde ne videh. Da su muškarci, skinuo bih im šešir u ime časti i poštovanja, ovako mogu samo da im nazdravim - reče Janjetović posmatrajući iz prikrajka spontani rakijski sabor u rodnom selu. U sveopštem veselju i opuštenoj atmosferi njih tri su nam ispričale da se ovim poslom dugo bave, godinama.
