Izvor: Blic, 30.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvomajski uranak izvan gradske vreve
Praznik rada - 1. maj, mnogi Banjalučani po običaju provedu s rodbinom i prijateljima u prirodi, a osim na obalama Vrbasa, većina će uživati u šetnjama i nezaobilaznom roštiljanju na Trešnjiku, Banj brdu, Delibašinom selu, Krupi na Vrbasu, Manjači...
Banjalučani će 1. maj moći da proslave i na novom izletištu Duboka u Gornjim Motikama koje je osam kilometara udaljeno od centra. Kako su „EuroBlicu" rekli u Turističkoj organizaciji Banjaluke, reč je o prelepoj uvali >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kroz koju teče potok. Na izletištu su uređeni sportski tereni i nadstrešnice, za praznik rada priređen je i kulturno-zabavni program.
Direktor TOBL-a Stevo Kelečević je istakao da je najuređenije i najposećenije izletište Banj brdo (jer je najbliže centru), ali da ni ostala nisu manje atraktivna.
Rafting kroz Tijesno
„Tu je i tradicionalno Delibašino selo gde je sada i Zoološki vrt koji ima dovoljno kapaciteta i sadržaja. Takođe, i Krupa na Vrbasu je postala omiljeno izletište Banjalučana, a mislim da će tek postati prava atrakcija i za druge. Posetioci tamo mogu da pogledaju predivne slapove i pećine, a na raspolaganju im je pešačka i biciklistička staza", objasnio je Kelečević.
I u Donjoj Piskavici, kod mlina, postoji izletište, ali nije opremljeno dodatnim sadrajima. Oni koji žele da 1. maj, ali i bilo koji drugi dan provedu na čistom vazduhu daleko od gradske vreve, na raspolaganju imaju Manjaču.
„Problem je nedostatak smeštajnih i ugostiteljskih kapaciteta. Tamo je potreban restoran, kao i smeštaj za one koji bi na Manjači proveli ceo vikend. Na Manjači je predivno jezero koje zadovoljava potrebe jednodnevnog boravka", naglasio je Kelečević.
On je istakao da je da je na sednici Skupštine grada usvojeno idejno rešenje za razvoj jugozapadnog dela područja koje obuhvata kanjone i Manjaču, da je izdvojen novac za izradu studije izvodljivosti.
Jedno od omiljenih izletišta Banjalučana je i Slatina koja pripada TO Laktaša, ali je i ono potpuno spremno za sve izletnike iz Banjaluke i šireg okruženja. Za prvomajske praznike mnogi će se okušati i u raftingu, čime će imati priliku da vide još jednu od prirodnih atrakcija banjalučkog kraja - kanjon Tijesno.
Do većine gradskih izletišta voze gradski autobusi. Karta košta 1,30 konvertibilnih maraka, a prostor za roštilj se ne neplaćuje.
Roštilj za svačiji džep
Inače, zahvaljujući 1. maju, banjalučki prodavci zadovoljno trljaju ruke jer građani ne žale novac za kupovinu roštilja, plastičnih stolova, suncobrana i ostalih potrepština za odmor u prirodi.
U „Tropiku" cena roštilja zavisi od veličine - mali koštaju 11,96, a veliki 50 maraka. Hvataljka za meso je 1,50, štapići za ražnjiće dve, a žica za roštiljanje kobasica tri marke.
Baštenska stolica u „Tropiku" košta 9,60, plastični sto 44, dok je suncobran devet maraka. Banjalučani koji žele da piju hladna pića za prenosni frižider moraće da izdvoje 17 KM.
U „Fisu" roštilji koštaju od 19 do 64, dok su rešetke za roštilj od 11 do 29 maraka. Plastične stolice su od devet do deset, stolovi od 28 do 43 marke, a ležaljke 56 KM. Oni koji žele pravi kutak za opuštanje ovde mogu za 180 KM da pazare i ljuljašku, dok tenda (3x3 metra) košta 42 marke.
U Robnoj kući „Boska" plinski roštilji koštaju od 180 do 239, vrtni 113,20, dok ploča za roštilj košta od 45 do 76 maraka. Ovde stolice za baštu koštaju 30,70, a sto 43,90 maraka. Pravi roštilj, kažu gurmani, nije idealan ako se ne peče na drvenom ugljenu - vreća od pet kilograma košta od 2,50 do tri marke.
