Izvor: Blic, 06.Sep.2017, 12:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Projekat uvođenja elektronskih dnevnika STAO 2012. godine: Stari računari i loš internet KOČE modernizaciju škola u Banjaluci
Samo nekoliko škola u Banjaluci pored velikih plavih dnevnika imaju i elektronsku verziju, dok većina ni ne razmišlja o ovoj novini jer radi na računarima starim 15 godina. Elektronska verzija dnevnika omogućava roditeljima da preko svojih telefona i računara u svakom trenutku vide ocene, izostanke ili pohvale svoje dece i postaje hit u regionu.
Dok u komšijskoj Srbiji i Hrvatskoj nastavnici čak u više od 200 škola rade sa elektronskim dnevnicima, u celoj Srpskoj ovu modernu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tehnologiju koristi tek 22 škole.
Sve je počelo pre deset godina pilot projektom, a završilo 2012. godine kada je iz Ministarstva prosvete i kulture odobreno je 400.000 KM da se „modernom obrazovanja“ priključi još 12 škola.
Dok su đaci jednoglasni da im se ne sviđa to što će svaka loša ocena ili izostanak odmah biti vidljivi roditeljima, mišljenja o modernom načinu obrazovanja među roditeljima i prosvetarima su podeljena. Međutim, u jednom je većina saglasna - e-dnevnik je dobar, ali skup projekat, a ima mnogo drugih prioriteta.
- Nemamo e-dnevnik, niti nam treba, jer mislim da je direktan kontakt nastavnika i roditelja ipak bolji od tehnologije. Kada dođe red da ga i mi dobijemo prihvatićemo, ali to će biti veoma skupo jer ćemo morati da menjamo komplet tehnologiju. Računari koji deca koriste su stari 15 godina, čak su i oni u kancelarijama loši, a skroz nam je slaba i internet konekcija – kaže direktorka OŠ „Vojislav Ilić“ u Krupi, Rajka Čajić.
Sličnog mišljenja je i direktor OŠ „Sveti Sava“ na Lušu, Miroslav Popržen.
- Naša škola ima stare dnevnike, jer su e-dnevnici skupi. To su uvele škole kojima je platilo ministarstvo u okviru pilot projekta, a posle toga nijedna škola nije uvodila taj dnevnik, jer je to skup projekat – kaže Popržen.
Sličan problem imaju i ostale prigradske škole, čiji su nam se nastavnici požalili da rade u neuslovnim učionicama, pod lošim krovom, sa lošom opremom, a problem su primetili i roditelji.
- Super je ideja, ali trenutno kod nas to je bacanje para. Svako naselje ima školu, sve je blizu i svako ima vremena da ode do škole, a i nastavnici su, bar iz mog iskustva, susretljivi – kaže Dejan S. roditelj dečaka koji ide peti razred.
Dodaje da prema deci nije fer da, dok se jedna škola raspada, oni stotine hiljda maraka daju drugoj, kako bi uveli e-dnevnik koji nije neophodan.
Među banjalučkim školama koje su odavno uvele ovaj način rada su ETŠ „Nikola Tesla“ , OŠ “Georgi Stojkov Rakovski” te OŠ „Ivo Andrić“, u kojima kažu, imaju samo pozitivna iskustva.
- Nije se izgubila interekcija sa roditeljima i sve odlično funkcioniše. Još od 2006. godine radimo sa ovim dnevnicima, osposobili smo šest računara u zbornici i dva u kabinetu – kaže direktorka OŠ „Ivo Andrić“, Željka Opačić, dodajući da se nada da će uskoro još više škola raditi sa e-dnevnicima.
Sudeći po svemu, svi su saglasni da e-dnevnik nikome ne bi smetao, ali je daleko od prioriteta. A da je skup pokazuju i podaci koje imamo, jer je za jednu školu potrebno najmanje 33.000 KM da uvede e-dnevnik, dok, primera radi, neke škole godinama pokušavaju sakupiti 5.000 KM kako bi obnovile igralište.
Psihologija
Psiholog Sonja Stančić komentariše da je e-dnevnik dobar način za praćenje dece u školi, jer današnja brza svakodnevnica roditeljima oduzima puno vremena.
- Ja podržavam svaki korak napred i mislim da je to dobra stvar. Elektornski podaci će pomoći boljem pregledu stanja i ocena, i naravno pravljenu statističkih podataka. Naravno da se deci ne sviđa što im roditelji mogu gledati ocene u svakom trenutku, ali generalno to je dobra stvar i za njih i za roditelje, ali i za nastavnike, trebamo ići napred – kaže Stančićeva.
Moguće još elektronskih dnevnika
Iz Ministarstva prosvete i kulture nismo dobili konkretene odgovore o planovima kada su u pitanju e-dnevnici, ali poručuju da se to pokazalo kao dobra stvar te da se na ovaj način ostvaruje neposredni i svakodnevni kontakt sa roditeljima.
- Imajući u vidu da je dosadašnja primena elektronskog dnevnika u školama pokazala veoma dobre rezultate, ministarstvo će nastojati da u budućnosti obezbedi sredstva za nastavak ovog projekta – navode u ministarstvu.
