Izvor: Blic, 07.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preglasavanje ostalo teorijska mogućnost
BANJALUKA - Dogovorene izmene poslovnika o radu parlamenta BiH nisu najpreciznije definisale pitanje većine koja je potrebna za donošenje odluka, a teoretska mogućnost preglasavanja i dalje postoji, ne spori deo poslanika državne skupštine. Oni, ipak, tvrde da se takva situacija u praksi neće dogoditi i da će, prisustvovanjem sednicama i glasanjem, predstavnici entiteta i dalje moći da zaštite svoje i interese konstitutivnih naroda.
Šef poslaničkog kluba SDS >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Momčilo Novaković tvrdi da je u poslovnik ušla prepisana odredba Ustava BiH koja ne precizira da li se trećina glasova iz entiteta potrebna za donošenje odluka odnosi na prisutne ili izabrane poslanike.
„Pojedini poslanici kažu da je to jedna trećina od prisutnih koji glasaju, a mi iz RS tumačimo da je to jedna trećina od ukupnog broja izabranih, što bi ceo proces moglo da odvede pred Ustavni sud BiH. Kad se to prvi put dogodi, imaćemo problem jer će jedni tvrditi da je neka odluka validna, a drugi da nije, a verujem da će odluka Ustavnog suda biti u skladu sa Lajčakovom odlukom", kaže Novaković.
Poslanik SDA Halid Genjac kaže da je spor oko trećine poslanika iz entiteta koji ulaze u važeću većinu aktuelan od 1996. i da je tako i ostalo, ali smatra da je to više teoretsko pitanje.
„U Ustavu je navedeno da se odluke donose većinom prisutnih koji glasaju. Dalje se navodi da će se uložiti maksimum napora da u toj većini bude trećina poslanika sa teritorija svakog entiteta. Ako se ta trećina ne osigura, usaglašava se kolegijum, a ako se ne usaglasi, odluka se vraća pred poslanike i donosi se većinom prisutnih, ali ako protiv nje ne budu dve trećine izabranih poslanika iz svakog entiteta. U te dve rečenice postoji razlika, jer u prvoj striktno ne piše izabranih iz svakog entiteta i oko toga i postoji spor", kaže Genjac.
Podseća da je u jednoj od poslednjih izmena poslovnika decidno utvrđeno da je to trećina izabranih, ali da je, nakon sporne odluke OHR i usaglašavanja, samo prepisana odredba Ustava.
„To je bio kompromis, iako je ostalo nedefinisano. Ipak, dobro je što se praktično neće dogoditi da na sednici nema 10 od 14 poslanika iz RS, jer bismo tada imali problem. Dakle, u praksi se teško može dogoditi da se različita tumačenja suprotstave", veruje Genjac.
U SNSD veruju da će se u državnom parlamentu odlučivati kao i do sada i da nema osnova da se do reforme postojećeg Ustava bilo šta menja. „Pet poslanika iz RS je minimum za donošenje odluka, tako je i do sada bilo, a što se tiče kvoruma koji čini većina prisutnih, on je dovoljan samo da se sednica može održati", kaže poslanik SNSD Drago Kalabić.
Poslanik Stranke za BiH Sadik Bahtić smatra da je izmenjeni poslovnik otklonio mogućnost blokade rada parlamenta, ali i da se u praksi neće dogoditi da se odluke donose bez glasova jednog naroda. U HDZ 1990 veruju da nema prostora za različite interpretacije poslovnika, kao i da će, u praksi, trećina prisutnih ili izabranih poslanika iz svakog entiteta zapravo biti jedno te isto.
SDP BiH: Sve je stvar dogovora
Poslanik SDP BiH Mirjana Malić podseća da se svaka pravna norma može različito tumačiti i da je sve stvar „dobre volje skupštinske većine".
„Činjenica je da u svakoj formulaciji u Ustavu piše 'broj glasova’, što znači prisutne, a ne izabrane. Verujemo da ljudi stiču pravo da odlučuju prisustvom, ali skupštinska većina sa 30 od 42 glasa može da odluči šta hoće i veliko je pitanje kako će to oni tumačiti. Verujem da sve to može da se opstruiše i tumači ovako ili onako, ali se vlast neće usuditi nakon šargarepe koju su dobili iz EU", kaže Malićeva.
